Просветни гласник

I

ДРУГО Г1УТОВАЊЕ НАСГЛВНИКА И УЧЕНИКА ДРУГЕ БЕОГРАДСКЕ ГИМНАЗИЈЕ

састављену : из олигоценских заостатака, из доњомиоценских, с југа досељених, и из нових, под овим биолошким приликама створених, типова. За време средњег миоцена (II. медитеранске етаже) ирекида се и веза с јужним морима, и туранско море остаје изоловано, међу тим, приликом оне велике грансгресије II. медигеранскога мора у Русијн, везује се оно помоћу кримокавкаског канала с Дакијским и Аустро-угарским Басеном, па отуда и са Средоземним Морем. Наста могућност да се помеша средоземна с туранском Фауном, — наравно, у колико го биолошке прилике допуштају. Најзгоднији крај за ову мешавину био је, као што смо видели. кримокавкаски канал. Долази негативна Фаза II. медитеранског мора. Море се повуче, и остави испуњене све дунавске низије и целу понтијску област Веза између овог басена и туранског мора појача се. Од Граца па до Тијаншана. и од Беча па до данашњег Егејског Мора таласало се велико сарматско море, нзоловано потпуно од свих других мора свет за себе.. . Мало по мало и ово море добива карактер данашњег Црног Мора : у њему се стварају биолошке прилике за еуксинску Фауну. Од медитеранских типова оста само оно, што се могаше прилагодити новим приликама ; турански типови шире се на све стране. множе се у огромном мноштву, развијајући чак, у новој средини, и нове варијетете, и дајући нове Феле. — _ На тај начин у сарматској Фауни можемо разликовати три елемента : 1). медитвранске реликте; они су аутохтони у западном делу сарматског рејона, а досељеници у источном. 2). кримокавкаске и туранске форме ; оне су аутохтоне у источном, а досељеници у западном крају сарматског рејона. 3). форме, које су се у току сарматске етаже развиле било из првог било из другог елемента, Овамо долази већина кардија, бцкцина, трохуса. и т. д. Беч, 26. марта 1891. год.

ДРУГО ПУТОВАЊЕ НАСТАВНИКА И УЧЕИИКА ДРУГЕ ВЕОГРАДСКЕ ГИМНАЗИЈЕ ПО СРБИЈИ И ПО БОСНИ 1890. ол Д1>-А НИК. Ј. ИВТРОВИЋА, ЉУБ. МИЉКОВИЋА, П. А. ТИПЕ II. С. ПАВЛОВИЋА, Ж. Ј. ЈУРИШИЂА. II. КРОЗ Б00НУ (НАСТАВАК) Нухан говори, Алија говори а Омер пише. — Јаре смо мерили, рече Нухан. — Јесмо, одговори директор. — Биие ли шест ока ? — Беше. — Е, тури му, бива, 6 ока по 40 крајцара.... А, Омере ? Је ли, Алија? Они одговорише јесте, али колико јесте, нико не казује. Опет Нухан ... Тури му сада двије Форинте и 40 крајцара. — Добро, рече директор. — Масла пола оке. Је ли Алија? — Јесте. — А Омере ? — Јесте — Е, тури му, бива, масла нола оке 50 крајцара. Омер тури то кредом на столу. — Пиринђа пола оке. — Је ли, Алија, пола оке ? — Јесте. — А Омере ? — Јесте. — Тури му иола оке пиринђа 30 крајцара И Омер опет мрдне кредом по столу. — Колико каве има, Алија? иита Нухан. — Много. — Ама колико, ћојеће ? — Много и јуће и јутрос. И Нухану беше ово објашњење досадно, па се окрете сину Омеру и рече му: — Тури слатких кава ћетрес, а 8 грких, то је, је ли Омере 48.