Просветни гласник

319

броју Факата, и то таквих, којима се значај никако не можс побити. те стогаслободно можемо рећи овако, и само овако, моћи ће се и решити овај проблем; овако и само овако (дакле у овом смислу) и гласиће коначно решење његово. Него — да пређемо на саму ствар.... Најзгодније ће битн да пођемо од вр .10 интересног и значајвог Факта, који је Анд р у с о в констатовао : д а с у т в о р евине II медитеранске етаже развијене у (јужној) Русији подвама разноликим типовима. Друга медитеранска етажа у Херсонској Губернији, у Бесарабији, Волхинији и т, д , дакле у опште у југозападној Русији, са свим је онаква, као што је у Бечком и Панонском Басену, као што је у Басену Роне и г. д.; ово је Андрусовљ е в з а п а д н и т и п II м е д и т е р а н с к е етаже. Са свим је друкчији источни тип II медитеранске етаже: I). Фауна је (по броју разноликих типова^ много и много сиромашнија, 2). има много нових, дакле у занадном делу другомедитеранског рејона до сад неконстатованих Форми, које по укупном карактеру свом. у велико нодсећају на сарматске типове, и 3). нема скоро ни мало оних крупних и богато украшених гастероаода, , нема корала , нема ехинодерама , а међу тим су богато развијени родови: Мас1га, СагсИит, СегИћтт, Тгосћиз и т. д. Оваква II. медитеранска етажа развијена је доста на Криму нарочито на полуострву Крчу), иа се одавде у уској зони нротеже далеко на И., вероватно чак до Туркестана, захватајући северно подгорје Кавказа. Цела туркестанска равница заузета је терцијерним творевинама. Преко олигоценских наслага (с 0з1геа 1опдГго81тги I. ашк. и т. д.) долази моћна серија конгломерата, пешчара, шљунка и песка, које Г. Романовски'). и И. Мушкетовг 2 ) сматрају као еквиваленат целог неогена. Му шкето вђ , 3 ) шта више, доказује, да је «Турански Басен био покривен морем за време целог терцијера." На тај начин вероватно је, да нам туркестански неоген представља еквиваленте свих миоценских и плиоценских етажа, а нрема томе извесаи део његов одговара II. медитеранској етажи. ') Матервлли дла геодоГ1И Туркесгана. Т. стр. 44. 2 ) ТуркестанЂ, стр. 685. 3 ) Туркестанљ, стр. 687.

Биће, дакле, да се II. медитеранско море простирало чак до Тијаншана, и да је Турански Басен комуниковао с европском партијом тога мора помоћу поменутог кримокавкаског канала. Судећи по неким знацима излази, да је у Туранском Басену за време II. медитеранске етаже живела особита Фауна, која се доста слаже са „источним типом" Андрусовљевнм, а која у велико подсећа на сарматску Фауну. 1 ) Може се према томе закључити, да је средњомиоценско море у аустроугарском и галицијско-подолском рејону имало приближно исту количину соли, као данашње Средоземно Море (3° 0 —4° 0 ), а да је количина соли у кримокавкаском каналу и у Туранском Басену била знатно мања, отприлике као што је то било у сарматском мору (1 1 1 2 °| 0 —2°| 0 ); источни гип II. медитеранске етаже одликовао се дакле еуксинском Фауном. Видели смо каква је Фауна живела у кримокавкаском каналу, и како се она поред особите монотоније, нарочито одликује присуством неких типова, којих у западном делу II. медитеранског рејона нема, и који по свему подсећају на сарматске тнпове. Откуда они овде? Да су то само варијетеги или, на послетку, блиске Феле (( западњачких в типова, онда бисмо зар и могли узети, да су се сви развили у кримокавкаском каналу, услед друкчијих биолошких услова. Ну како се у њима јасно огледа један туђ елеменат, морамо закључити, да се из другог каквог рејона доселио. А најприродније биће ако узмемо, да се доселно из Туранског Басена.... За време целог терцијера прекривен је 'Гурански Басен морем.У олигоценској епоси стајало је ово море (иреко европске Русије и источном страном Урала) у вези са ондашњим Северним Океаном, а, вероватно, и са Средоземним Морем (кроз Малу Азију), па дакле и Атланским Океаном. За време доњег миоцена северна веза прекида се, цео јужни крај понтијске области постаје сува земља, и туранско море добива карактер средоземног мора, остајући једино у слабој комуникацији с каквим јужним морем. Мало ио мало и у њему се отпочињу стварати такве биолошке прилике, као што су данас у Црном Мору. Оно добива особиту Фауну, ') Види: Романовски, 1. с., стр. 77 и 83 и Мушкетовг, 1. с., стр. 41-5 и 685.