Просветни гласник

наук А и н А става

жице од гипса и Сопдег/а ах1диа Ко1ћ. у б е з б р о ј н и м егземпларима, и р е дстављају највиши одељак горњег хоризонта меотске етаже (хоризонат шкољке С. посогошса. Исто ово вреди и за оне слојеве у котлини Фу пдатур и, где смо такође нашли фосил Сопдетт ехЈдиа Ко1ћ. у обилатој распрострањености. Изгледа, да ће овде меотска етажа бити више раснрострањена, но што је има на Високој, међу тим је ова последња локалност далеко ингереснија с тога, што су слојеви лепше испољени. На иоелетку напоменућемо, да се у појави ове меотске етаже у тимочкој крајини огледа иотпуна аналогија с геолошким приликама оних творевина у Влашкој , које су пређе стављали у најдоњу понтијску етажу, а коју сада Андрусов увршћује у меотску. И тамо и овде развијен је само највиши одељак горњег хоризонта ; и тамо и овде распрострањене су по највише ситне конгерије, које показују велико сродство с конгеријом С. по^огоззгса 81x12. или с претком јој С.шђ-Ваб1егоШ Роигп... Нећемо се упуштати у дискусију даљих могућности, које се на основу овога могу комбинирати ; то ћемо осгавити за доцнији рад један, који намеравамо специјално посветити поменутим двема локалностима тимочког Басена. М е о т с к и б а с е н ј е с т е д а кл е н аследник сарматскога мора, и за то с.е меотске творевинеу главномналазераспрострањенепосарматском рејону. И на основу до сад познатих Факата долазимо до интересног закључка, да је меотски басен по простору морао бити много мањи, но негдашње сарматско море. Бечки Басен био је сува земља, а ио свој прилици, ако не цео. а оно бар и северозападни део Панонског Басена. О томе пак, каква је слика осталог дела Европе за време меотске етаже, не може се још скоро ништа говорити. Напоменуто је међу тим, да је свршетком сарматеке етаже наступила највећа негативна Фаза Средоземног мора. У Европи је владала континентална епоха у највећем јеку све до свршетка понтијске етаже. Вероватно је дакле, да су се ио осталим деловима Европе и за време меотске етаже стварале слатководне творевине, само што нам оне нису још познате. Изузетак у овом

погледу чини Италија. Кад је после II. метеранске етаже наступила била негативна Фаза Средоземног Мора, преостало је у извесним крајевима Италије неколико омањих басена. који су иоступно све више и више ослађиваии, док нису добили карактер слатководиих језера. и док их, на послетку, за време III. медитеранске етаже, није опет захватило Средоземно море. Кроз цео неоген дакле стварали су се овде непрекидно седименти, и то под разним приликама. Творевине, које су се стварале измеђ II. и III. меднтеранске етаже, схваћају италијаиски геолози под именом Логтагшие д ббОбо -воШГсга" — Формација гипса и сумпора. Средњи ниво ове „Формације" спада дакле по времену у меотску етажу, само је, наравно, другог типа (хетеротопскпЈ. На основу овога износи Андрусов овај преглед :

Д >њи марински пдиоден (»2аисЈеапо^) Италија Доњи ниво слојева у долиниреке . Арна МавГоЛоп аг1)епеп,чГ8

3

ОСЦ

Гусија п Румунија »Краснмл глинм® на западном Криму. Ма$ГоАоп

^"5 сб М

а1)1)епеп8г8

н

I № , ' ^

« « « I О а) 04 & I н -г ^ сЗ ^ Н ' ^ о о 1 о «

горњи НИВ )

доњи нивз

Слатководни дапорди са АИгегга

ркладови Јииса и слојеви са Ј>6 %аг

Рог1ошапо.

Росињански кречњак Морски иесак и т. д.

ионтијска етажа

меотска етажа

сарматска етажа

П.мед. етажа 1| >>2 § у Весарабији н 3 5 Волхинији р и т- А- (»а- § с 1 § падни тип). в

Заслуга Андрусовљева пије само у томе. што нам је изнео ову нову етажу, којом. као што смо видели, са свим разумљиво и потпунце објашњава прелаз сарматске Фауне у конгеријску (иојав, који нам је до сад био по све загонеган), него он иде још и даље : покушава да објасни порекло и значај и саме Фарматске Фауне. Макар да он ово своје објашњење скромно назива ипотезом («11 нозволм себћ построитБ гипотезу"), опет се оно оснива на великом