Просветни гласник

МЕОТСКА

ВТАЖА

терцијерног терена у тимочкој крајини с ердељским терцијером, дошли до закључка : да и у северо-источној Србији има трагова меотске етаже. Да не помињемо још несигурна места, о којима се може говорити само на основу неке даљне, па због тога и доста несигурне аналогије. него да наведемо само она, која смо на основу палеонтолошких нодатака овамо уврстили. То су : брдо Висока на Тимоку (спрам Брегова) и котлина једна (између села Дупљана, Душановца и Мале Каменице). коју власи називаху Фундатури. Темељ Високе чине под благим углом издигнути слојеви крупнозрног, чисто шљунковитог иешчара, у којима се налазе типски сарматски фосили : Мас(га, роЛоИса. ЕГсћ\у., СетИћтт гиМдтозит Ехсћте., Ргосћии зегМс.ш Кас1оу. & Рау1., и т. д. Преко ових слојева долазе за тим као трансгресија са свим хоризонтално иоложени, танки слојеви ситнозрног, глиновитог песка, с траговима биља и с танким а плочастим жицама гипса. ГТрво и најинтересније што со примети, кад се дође на ово место, јесте са свим хоризонталан положај поменутих слојева и огромно мноштво једне мале конгерије, што се налази у њима ; од сарматских Фосила није се до сад могао наћи ни један, међу тим, не сумњамо, да ће се поред оне мале конгерије наћи још каквигод други фосили , који ће допринети, да боље упознамо фауну ових интересних наслага. 0 овим се творевинама није ни водило до сад бог зна коликог рачуна, и спајане су са сарматском етажом 1 ). Кад сам лањске године у друштву с г. II. С. Павловићем био на овом месту, пао нам је одмах у очи хоризонталан положај слојева. У целој тимочкој крајини сарматски су слојеви поремећени из свог ирвобитног положаја : иснресавијани, набрани, усправљени или косо положени. Они чине спољни омотач планинског костура североисточне Србије, и, идући И., падају све под блажим и блажим углом, тако, да у Бугарској леже већ са свим хорнзонтално. Прва нам је помисао била, да ће Висока бити један део крајинског сармата, који није пристао уз набирање североисточне Србије, да је, дакле, зоиа планинског набирања ишла до њега, а да одавде па по целој североза*) Види: Жујовић, Основи ва геол. Краљ. Србије. Геод. Анад. Балк. Полуостр. I. стр. 102.

ггадној Бугарској сармат има карактер табле. Пзненадили смо се пак, кад смо видели, да се у нодини поменутих слојева налазе сарматски слојеви, издигнути и исти онакви, какве смо виђ >ли у целој околини. Да неће они први, хоризонтални слојевп бити каква млађа геолошка творевина'! О овоме смо се још боље уверили, размотривши Фауну њихову : сарматских пужева и шкољака не могосмо нигде наћи, међу тим је једна конгерија распрострањена у огромном мноштву. Решисмо се, дакле, за понтијску етажу. Разлози су нам били : дискорднантност према сармату, одсуство сарматских Фосила, присуство поменуте конгерије ; уз то долази још и аналогија с извесним влашким теренима, у којима су такође расирострањеие у великом мноштву ситне конгерије, и које влашки геолози стављају у понтијску етажу. Проучавајући за тим оиу конгерију у Бечу, увидео сам, да се она може потпуио индентиФиковаги с једном Формом, која је до сад констатована само у једној локалности (Бодош) ердељског терцијера, —- са КоШ-овом Сопдег1а ехгдиа. Ствар, у место да се реши, још се више заилете. Поменуте творевине на Високој рчевидно су млађе од сарматске етаже, међу тим, ево где се највише слажу с таквим творевинама ердељског неогена, за које један тако добар познавалац илиоценске Фауне, као што је био N еитауг, вели, да морају бити старије од најнижег понтијског хоризонта !... Дође нам до руку монограФија Андрусовљева о крчком кречњаку, и видесмо да серија слојева на Високој, о којој је реч, сиада у меотску етажу. Заиста, ни с једном од до сад описаних локалности не слаже се Висока, до с Бодошем. За ову локалност пак вели изречно Ко 1ћ '): «с1ег КииЈоП ћа1 гпћ (1еп 8сћ1сШ,еп уоп Уаг§уаа 1111 Сапгеп тећг Рогтеп 0;еше1п а1а гш1 с!ег ћоћегеп Аћ1а^егип§ уоп Агара 1 ак". 11 о Андрусову, као што смо видели, спадаВарђаш у горњи хоризоиат меотске етаже, те према томе и закључујемо : да нам они хоризонтално положени, танки слојеви ситнозрног, глиновитог песка на Високој, који долазекаотрансгресијапрекоблаго издигнутих сарматских слојева, иу којима се налазе трагови од биља, ') Ве11га§е ^иг Кегш1ш88 <1ег иео&еиеи ЗивзтлгавбегАМа&егии^еп јт 8гек1ег1аис1е. Кб1111атКо21епу, 1881., стр. 75.