Просветни гласник
330
НЛУКЛ И НАСТЛВА
ске обавезе једино министру просвете. Тиме је, истина, натоварен на министарство један огроман и досадан посао, али су последице тога законског наређења врло благотворне, као што се види из горњих података. Да тога није, ђаци би се све једнако листом ослобођавали од школске обавезе, и ми бисмо непрекидно имали врло мален број ученика у четвртом разреду. Овако не само што се томе успешно стало на пут, него је уведено и утврђено иравило, по коме се имају ослобођавати дужности похођења школе они за које се преко године подносе хиљадама молби за ослобођење. д. Да бисмо покренуто питање још боље проучили. потребно је да видимо, колики је проценат губитка по појединим окрузима. Да би нам преглед што простији испао, узећемо најпре да упоредимо како је у том погледу ишло прво у 1879., па онда у 1889. години. Најмање је у 1879. години отиало ђака у књажевачком округу, г. ј. само 71 ученик или 11 од 100. За овим долази адексиначки округ с 13 од 100 губитка (свега: 127 ђака). На трећем је месту Београд с губитком 14 од 100 (т. ј. 290 ђака). За Београдом долази иодрински округ с губитком
17 од 100 (свега : 113 ђака). По 18 од 100 губитка долази на нишки (266 ђ.), врањски (80 ђака) и чачански округ (176 ђака). По 20 од 100 отпало је ђака у крагујевачком (454), ваљевском (299) и ииротском округу (222). По 21 од 100 губитка долази на смедеревски и шабачки округ (407 и 365 ђака). У ужичком и крушевачком округу отиада по 22 од 100 (у првом 338, а у другом 234 ђака). У рудничком је проценат губитка 23 (свега: 162 ђака). На иожаревачки и ћуириски округ долази губитка по 24 од 100 (у првом 906, а у другом 370 ђака.) У крајинском је округу проценат губитака 25 (т. ј. свега: 465 ђака). У београдском и тоаличком округу проценат је губитка 27 (— у првом 394, а у другом 86 ђака). На црноречки округ долази губитка по 29 од 100 (свега: 267 ђака). На послегку долази јагодински округ с 31 процентом губитка (свега: 427 ђака). Пошто 1879. година долази у године, у којима су још владале нередовне прилике, то није никакво чудо што су се за време од 10 година дана ови нроцентни односи са свим изменили. Ово се види из овога прегледа:
У 1888.-9. школско] години мање је свршило но што се уписало :
1.
у црноречком округу • • •
186
2.
« иожлревачком « ...
■ • 8 ,30« « • • •
" ( ((
548
3.
« крајинском „ ...
8,зо« «
' ( ((
235
4.
(( нишком « ...
• • 8 ,40« « • •
* ( «
334
5.
« ваљевском (( ...
8 ,^5« ( (
226
6.
« београдском « ...
9,13« «
1 а
268
7.
(( јагодинском х ...
9,45« «
1 «
250
8.
(( шабачком « ...
• ' 9,51« «
1 ((
296
9.
« смедеревском « ...
• • 9 ,95 « „ • ■
1 ((
431
10.
« ћуириском « ...
• 10,11« ((
* \ ((
237
11.
« крушевачком « ...
• • 10 ,35 « « ■ • •
* 1 ((
291
12.
(( иодринском «
• • 10 ,39 « « • • •
165
13.
« рудничком « ...
• • 10 ,72 « « • • •
* 1 «
187
1!±.
« крагујевачком (( ...
• • 11,41 « « • • •
' 1 ((
573
15.
(( ииротском « ...
• • 11,43 « « • • •
* 1 ((
259
16.
(( алексиначком « ...
• • 11 ,69 « « • • •
' 1 «
265
11.
« тоиличком « ...
• -13 ,46« « • •
1 ((
125
18.
« врањском « ...
• • 14 ,17 « « • •
* 1 ((
1 77
19.
<( чачанском « ...
• • 14 ,58« « • •
\ п
288
20.
« књажевачком (( ...
• • 15,39 « « • •
V ((
169
21.
« вароши Београду ...
• ■ 15,50 « « • • •
* ( ((
495
22.
« округу ужичком • ■ ■
• ■ 18,00 « « • •
580