Просветни гласник

335

који је и 1879. г. заузимао то исто меото, а пре 5 год. пспео се био на девето. Нишки округ, који је за ирвих 5 год. дошао био са свог седамнаестог места чак на осмо, морао је за других 5 год. да устукне и да дође на тринаесто место, пошто је за њ наступило редовније стање у другој периоди од иет година. и пошто за то време није имао да надокнађује оно у чему је, после ослобођења, изостао био од осталих округа. И ииротски округ. из истих разлога, није могао за другнх 5 год. да задржи своје место од 1884, г., него је тек петнаести у реду, а 1879.. г. био је двадесети. На шеснаестом је месту ваљввски округ, који је пре 10 год. био на десетом, а пре 5 год. на четрнаестом месту. Чачански, ужички. врањски, књажввачки и тоилички окрузи остали су на својим местима, на којима су били и 1884. године. Незнатна је промена места што се тиче рудничког и иодринског округа.

Да је основно гпколовање у опште нанредовало и за других пег година боље резултате постигло, најбоље се види, кад се целокупан број ученика упореди с целокупним бројем становништва. Год. 1889. Србија је бројала 2,096.043 душе, а ђака;је у основним школама било 55.088. — То чини по 26,28 ученика на сваку хиљаду становника. Пре 5 год. тај је однос износио 19,93, а пре 10 год. 13,31 . Значи. да се за 10 год., целокупан број ученика удвостручио, и ако се и становништво у Србији знатно увећало Кад се ухвати рачун, за колико се становништво увећало у Србији за 10 год. и за колико је број ученика порастао за псто време, онда излази да је свака хиљада становника од 1879. год порасла на 1209 душа у 1889. год., а свака хиљада ђака порасла је на 2375. Ово упоредно напредовање између становника и ђака иде по окрузима овнм редом:

За 10 година увећао се

број

УЧЕНИКА

СТАНОВНИКА

1. У

округу

ииротском • ■ • •

• ■ • 1 ,21 пута

2. «

((

тоиличком • ■ • •

• • * 1 ,20 «

3. «

<(

црноречком • • •

• • • 1 .81 «

4. < (

((

крушевачком ■ • ■

• ' 3 ,02 « • • •

• • ■ 1,2 4 «

5. «

((

нишком

3,01 «

1,21 «

6. «

((

врањском • • . .

• • 2.99 « • •

' • ' 1.19 «

7- «

(С

рудничком • • •

• • 2,93 « •••

• • ' 1,19 «

8. «

((

иодринском ■ • •

• • 2,70 « • • •

• ' ' 1,23 - «

9. «

((

смедеревском ■ ■

• • 2,55 « • • •

• • • 1.20 «

10. «

((

београдском • • ■

• -2,54 «

• • • 1,14 «

11. «

((

крагујевачком • •

• • 2,52 « ...

' ' " 1,25 «

12. «

((

алексиначком • •

• ■ 2.51 «

• • • 1,23 «

13. «

((

јагодинском ■ ■ ■

2,50 «

• • • 1,07 «

Ш. «

((

ужичком ■ ■ • •

• • 2,28 « • • •

• 1,17 «

15. „

«

чачанском ....

•2,10 «

• • • 1,32 «

16. «

«

шабачком • • ■ •

• • • 1,23 «

11. «

»

иожаревачком • •

2 ,08 « • • •

• • • 1,22 «

18. «

((

ваљевском ■ ■ ■ <■

■2,04 «

' ' ' 1,22 «

19. «

((

крајинском ■ • ■

• • • 1,19 „

20. «

((

ћуиријском • ■ •

• • 1 ,82 « ■ • •

• ^ * 1,21 «

21. «

«

књажевачком • ■

• • 1,75 « • • •

• • ' 1,20 «

22. «

вароши Београду ....

• • 1,52 « • • •

• • • 1,10 „

Као што се види, новоослобођени окрузи, поред црноречког икрушевачкога. чинили су своју дужност, јер су напоредо са становништвом напредовали и у школовању

свога подмлатка. ЦрнореЧки округ, у коме се становништво сразмерно највише умножило, први је, међу старпм окрузима, у погледу школовања деце по основним шко-