Просветни гласник

336

лама. После њега највише се становништво умножило у чачанском, али је овај округ у погледу школовања својег подмлатка тек петиаести на реду.

На завршетку ових општих посматрања износимо само још ове податке: Године 1879. могло је бити у целој Србији деце за гиколовање , т. ј. у узрасту од 6 до II година, свега 220 170. Како је у тој години свргнио разреде свега 23191 ученик, то излази: да се у тој години школовало само 10,бз од сваке стотине деце. После 5 година број деце у узрасту за школовање могао је износити 241.520. Пошто је 1884. године довршило школску годину свега 37.91 4 ученика, то јс проценат школоване деце порастао, јер је износио 15 0 9. Најпосле, у 1889. години број деце у прописном узрасту за школовање могао је износити 265.440. Како је број Фактички школоване деце износио у тој години 55.088, то се и њихов проценат знатно поправио. У овој години долазило је на сваку стотину деце, обавезне школовању, ученика по 20,7 4 . И ако се из овог прегледа јасно види да се проценат деце која се школују удвостручио за време од 10 година, опет не треба губити из вида, да још 80 процената деце остаје нешколовано. Према томе може се оценити, колико смо 10111 удаљени од потпуног извршења законског наређења о обавезном школовању. Баш кад бисмо нешто могли претпоставпти, да ће се и у напред сваких десет година број ђака удвостручавати, требало бп нам још од прилике 25 година, па да се потпунце изведе начело обавезног школовања. (НАСТАВИЋЕ СВ).

РАЗВИЈАЊЕ ЧУЛА У ДЕЦЕ од јЗ. ЈТ рајера ирофесора физиологије. орпски, у изводу, од П. МпрковиЈ.а I. в и д Проматрајућп раввитак чула впђења у првнм годииама детпњим, треба се обазиратп на примиње (оаажање) светлости , на разликовапе боја, на ао-

крете очних кааака и очијг/, на иравац гледања , на виђење на олизу и на далеко, на тумачење виђених аредмета. Уз то ће се још обратити пажња и на вид у новороЈјених животиња. Опажаве светлооти На неколико минута после рођења дете је мало осетљпво према светлости, али већ првога дана помрчина му је непријатна, а умерена светлост пријатна, што се познаје по отвореним и затвореним очпма, по мрштењу чела и другим изразима лица. Већ другога дана одмах зажмури, кад му се запаљена свећа приближује. А 9-ог дапа енергично окреће главу и чврсто затвори очи, ако му се занаљена свећа одмах после спавања приближи. Ако ли то буде мало доцнпје, пошто се је пробудито, очи остају отворене, и на лицу се види нријатност. Одмах после спавања и пошто је у помрчини било, детету је непрпјатно гледање у свећу. Иначе је пријатео, као и умерена дневна светлост, коју дете тражи у овом добу, те му је најмилије дајеокренуто прозору. Ну прп спавањујаче стеже очи, ако му светлост пада на лпце, што је знак да му је непријатно (Ово од 10 дана после рођења). Прн обичној дневној светлости зеницаје ужа но код одраслих, а и отвор очију при погледу на снег нлп другу светлу површнну много мањн у све три прве године. Још од 2 месеца сјајни предмети раздрагавају дете, а и јако обојени лако привлаче његову пажњу. И посматрања других показују : 1). Потпуно здрава новорођена деца затварају очи брзо и грчевито, чпм јача светлост удари. По нека, за два месеца прерано рођена деца, разликују светлост и таму другог дана. 2). Још у првим часовима носле рођења зеница се сужава, ако удари јача светлост, а шири се, кад је мања. 3). Ако је новорођеном једно око затворено, па само другим гледа, онда се и зеница у овоме рашири. 4). Кад се новорођеном 2—4 дана после рођења близу очнју принесе свећа, одмах ће стегнути очи, на мах се иробуди и преплаши, Сувише јака светлост узнемири и до плача доведе новорођено дете. Из свега досадањега излази, да обично здрава новорођена деца опажају светлост одмах илн неколико минута, а највише неколико часова, по рођењу: тамно и светло разликују. Даље, да већ раде реФлекси од внднога нерва на оси1ото1опи8, а нарочито на оне гране од овога нерва, које сужавају зеницу. Ово је дакле урођен реФлекс, н то двостранп, јер се обадве зенице сузе, кад у једну удари светлост. Сем тога, видимо да је одмах после спавања, и пошто је дете било у помрчини, осетљивост према светлости тако велика, да се дете плаши од ње, али опет воли слабу (као у сутон) светлост. Ну после неколико дана по рођењу детету је пријатна обична дневиа светлост, сјајнп и јако осветљени иредмети, јер га то развесељава ; а страха од светлости нестаје, и оно често окреће главу прозору.