Просветни гласник

337

Разликовањз боја Тешко је одредцти кад дете може раздиковати боје — бар црвено, жуто, зелено и плаво. — Извесно је само да оно у ирвим данима после рођења разликује само тамно и светло, па и то непотпуно ; јер тек на 3—4 дана после рођења и стабло виднога нерва добија своју сталву боју п све састојке. Па и после испрва теже и спорије разликује у исто време светло и тамно. Вспрва је то тешко и испитивати, тим више, што често не зна човек да ли се дете развеселнло због јасне светлости или што гледа неку боју. А незнање говора још внше томе смета. Па и кад уме говорити и разуме „црвено", »зелено" и т. д., опет често су опити варљиви, ношто често дете разликује боју, али још није чврсто свезано име њено с том представом у његовој свести. Као извеспо изгледа, да дете пре последње четврти друге годнне разликује не само разне јачине светлосне (бело, сиво, црно), но и неке боје; јер је очевидно, да га јасне (отвореније) боје раздрагавају. Ерајем друге године Прајер је почео редовно показивати своме детету боје и испитивати га. Најпре је почео са црвеном и зеленом. Већ 758-ог дана по рођењу дете је 11 пута погодило, а 6 пута погрешило у показивању те две боје. Потоња два дана било је 7 тачних и 5 иогрешних, и 9 тачних и 5 погр. одговора. Значи да је тада дете разлпковало те две боје — па бнло по јасноћи илп но квалитету — и с именима свезало (често). За тим је уз те две придата и трећа боја, жута. Сваки пут су пред дете метане све три боје: црвена, зелена и жута, те је оно показивало дотпчну боју на питање: где је зелено? црвено? жуто? Резултат је тога био у 110-ој недељи по ређењу овај : ЦРВЕНО ЗЕЛЕНО ЖУТО Број тачних одговора 26 24 23 „ погрешних „ 10 7 5 После је нридата и четврта боја, алава , и у 112-ој недељи бно је овај резултат: ЦРВЕНО ЗЕЛЕНО ЖУТО ПЛАВО Тачни одговори 32 31 34 27 Погрешни одговорн 14 8 2 12 Из тога се јаепо видп, да дете иајбоље распознаје жуту боју. Оно ту боју најлакше уочи, разликује, па је најлакше и запамти. Из свију покушаја излази да је то најуочљивија боја за дете. Кад је после тога прпдата и пета, љубичаста, боја, опет је дете најбоље распознавало жуту, а најгоре плаву боју, коју је често мешало са зеленом и љубичастом. Исто се види и кад је придата спва боја: у 22 пута само један погрешан одговор (није погодило ту боју) за жуту; плаву пајслабије распознаје, а боље љубнчасту но зелену боју. Кад су после додате и друге боје : ружичаста, мрка и црна, онда се показало, да дете меша плаву са зеленом, а нарочнто с љубичастом бојом, и све 11РОСВЕТНИ ГДАСНИК 1891.

блеђе боје са сивом, а тамннје са цриом бојом (у полов. треће год.). Дете је распознало и имеповало боје овим редом: најбоље жугу, иа црвсну, љубичасту, зелену, а најгоре алаву. Кад су му изношене поједине боје, да их оно пмепује, и кад је после оно само вадпло нз ковчежнћа разио обојепе предмете, показало се: да је са свим неснгурно у разликовању плаве и зелене боје (јер их узајамно или са љубпчастом и мрком бојом меша), а брзо и тачно распознаје и показује жуту, црвену и црну боју. Пошто су придате и три последње боје (ружичаста, мрка п црна), оида је резултат био овакав (у полов. 3. год.) : ЦРВЕНА ЖУТА ЗЕЛЕНА ПЛАВА ЉУБИЧ. тачнп одг. 6 8 10 4 » СИВА МРКА РУЖИЧАСТА ЦРНА 10 3 2 ЦРВЕНА ЖУТА ЗЕЛЕНА ПЛАВА ЉУБИЧ. погреш, одг. 0 0 2 5 1 „ СИВА МРКА РУЖИЧАСТА ЦРНА 5 12 0 После двомесечнога прекида опазила се велика неспгурност у распознавању боја: плаву боју готово никако не може да распозна, жуту сва три пута тачно показа, а црвену два пут погрешно, аниједном тачно. Алп одмах после неколнко веџбања црвену је најбоље (после жуте) распознавало. Алп је и после тога мешало ружичасту, спву н бледозелену, мрку и сиву, зелену и црну, плаву и љубичасту. Ако се захтева од детета, да узимаиз ковчежића разнобојие нредмете п да показује боју, оно најрадије и највише узима црвене и жуте. То су му најпознатије и најмилије боје. Чим се црвени и жути предмети одвоје, оно већ мање пнтереса показује за све остале, али опет боље иознаје отвореније боје и више интереса има за њих, но за затворене. Ну п после тога меша: неранџасту са жутом, плаву и љубичасту, зелену н сиву, црну и мрку. Дете још не може (у другој половини треће године) све разнобојне предмете да групише по бојама. И после тога плаву и зелену боју слабо распознаје, али пре је тачно упознало зелену но плаву (ову тек крајем треће године са свим тачно). До 34. месеца после рођења дете је упознало боје овим редом (према броју тачних и погрешних одговора):

1

жуту

96,7 тачних,

а 3,3 погр. одговора

2

мрку

90,8

V

, 9,2 ,

3

ирвену

86,7

„ 13,3 » „

4

љубичасту

85,3

»

„ 14,7 „ „

5

црну

84,8

„ 15,2 „

6

ружичасту

72,4

V

„ 27,6 »

7

неранџасту

67,1

•п

„ 32,9 « »

8

сиву

51,5

V)

»48,5 „

9

зелену

45,0

У)

„ 55,0 „

10

илаву

28,8

1)

„ 71,2 ,,

43