Просветни гласник

338

НАУКА И НАСТАВА

Од главних боја, дакле, много се раније тачно раслознаду и именују жута и црвена, но зелена и плава, и то иајпре жута — мрка је сдабије осветљена но жута — па црвена. Она разлика у примећавању зелене, плаве и љубичасте боје ннје индивидуална. Љубичаста боја сличиа је с црвеном, те зато је дете пре п упозиа. Изгледа, да плаво и зелено плаво пснрва дете и пе примећује као таке боје, но му изгледају као сиво и црно. А што се онако доцкан зелена боја упозна, биће да је због взлике апсорпцпје светдости крвнпм судовима у мрежпци. После, плава и зелена боја лако се мешају са сивом. Сигурно је, да дете -гачно распознаје саву, белу и цриу боју много рани,е но остале боје, али ипак ногрешно именује „сиво", по свој прнлицп с тога, што зелено и плаво опажа као сиво. Тек крајем треће године тачно именује, а жуту за читаву годпну раније, чему је понајвише узрок пигменат жуте иеге. Према свему излази, да је дете у 2-гој и у аоловини треКе годане још неосетљиво за тако зване хладне боје; бар веЛина најаре уаозна жуту, а најаосле алаву боју. .Још у 4-ом месецу по нека деца најволе црвену боју. А сва деца у овоме добу, па н после тога за дуго, више воле беличасте, отвореније боје, без обзира на квалитет. Сам осећај зеленога и плавога нпје тако јасан у свести детињој као жуто и црвено. Прајерово дете покретало се врло сигурно и брзо у сутонској помрчини почетком треће године, што је знак да је добро разликовало светло п мрачно ; а ночетком четврте године тачно је распознавало и именовало све боје —сем врло тамних или бледих — па и најразличније ппјаисе плавкастнх и зеленкастнх. И друга здрава деца од 2 године са здравпм видом несигурна су у расиознавању боја, и ове су им још доста нејасне, а кад наврше трн годпне, пошуно тачно нменују боје. Једно дете од 2 % године упознало је боје овим редом: 1) тамнољубпчасту, 2) жуту, 3) црвену, 4) нлаву, 5) зелену. (Прва се од осталих истпче већ својом угаситошћу). [Јхад знамо да има н одраслмх са здравпм вндом, који ие разликују добро све боје, и кад узмемо у обзпр колико то пма утицаја на посматрање п доцнпји умни развитак, онда нам се и само каже колнко овака веџбања вреде у детињству и колико наша школа греши, што ову врсту чулнога веџбања са свпм занемарује и своје ученике оставља с једннм тако великам недостатком. II.] Покрети очних капака У првим даппма иосле рођења ретко се дешава да дете дуже држи очи отворене. И будна новорођена деца више држе очи затворене, но отворене. На и кад се отворе очи, примећује се аснметрија: једно је око отворено, друго затворено. Првих је дана скоро редовно тако наизмевично гледање (до 11-ог дана), а после ређе. Целог првог месеца и кад се отворе оба ока, опет једно је мање но друго отворено. При затварању очију често се искрећу истовремено обадва горња каика.

Други необичнп и неправилни покрети примећују се при дизању и сауштану аогледа једнострано и обострано. У 5-ој недељи, на пр., дешава се да је поглед окренут у страну, а горњи капци толико су дигнути, да се над рожњачом лепо види она белина, те је израз очнју врло чудноват један покрет, који ће тешко учинити одрасли. Ну опет пре навршетка 3 месеца са спуштањем погледа редовпо се спушта и горњи капак, само при погледу па внше не диже се свакад и каиак, по често поклоии ирпс (дужицу) до саме зепице, па донекле и ову. Појачање ове Физиодошке неправнлностп, која се и код хистеричннх јавља, виднмо и у „превртању очију" код болесне деце, при чему су зенице окренуте горе, а горњп капци спуштени, те се у отвору очпом впди само бедина. Чак и крајем прве четврти годпне не подиже се н капак очнн упоредо са дпзањем погледа, но додирује по мало зеппцу. Тек у 4. месену праве се наборн на челу — дотле ретко иди никако — нри ногдеду горе, али и у 8. месецу не бива то свакц пут, но тек од 9-ог, што је знак да је овај покрет — којим се погдед проширује без покретања гдаве — добивеи. Све то показује, да поједини мишићи, који доцннје код одраслнх морају упоредо да се скупљају (раде), пспрва ради сваки посебице. Тако онај мишић, што изднже горњи каиак, може се скупити истовремено с доњим правим очшш мпшићем, а горњи прав очни мпшић може се скуиити без онога, који дцже капке. Доцније код одраслнх то већ пе може да буде. Значи да су поједине гране од оног нерва, којим се ови покрети врше, испрва једна од друге донекле независне. Ирема томе тек веџбањем се ствара онај упоредни и заједничкц рад тих мпшића, којп впднмо код одраслпх. Да се с надражајем нерва, којн иде у миншћ, којим се дпжу капци (1еуа*ог ра1ређгае), истовремено надражи н другн (обадва су од нерва оси1ото1опиз-а), којн иде у очни мишнћ, којпм се ноглед диже (гесШб зирзпог), то сваки човек веџбањем ствара, мора свакн изнова данаучп, Л.акше н боље внђење само га упућује на овако веџбање. Испрва с надражајем нерва, којим се креће гес1из Шепог, са свим издишно надражи се и онај,којим се капци дижу, а посде се то иостепено одваја, те одрасди и не могу да истовремено обата мншића скупе, т.ј. дагледају земљу при дигнутим капцпма. Према томе наведени иокрети: горњег очног каака горе, ари гледању у висину, доле ири гле■дању у страну, нису урођени. Међу тим затварање очију од велиае светдости и сужавање зенице урођено је. Само што ово ине бива истовремешш заједничким надражајем (сунадражајем), ио је чист сензомоторски реФлекс (виднога нерва на дотичне моторске). Брзог затварања н одмах затпм отварања очнју нема код новорођених н врло мдадих одојчади. Факт је, да дете не трепће, кад се брзо нриближи рука очима. Док у доцнијем животу, чим се брзо приближи какав иредмет оку, на макар и окно стаклено, човек одмах затвори очи иди н гдаву тргне