Просветни гласник

43*

РАЗВИЈАЊЕ ЧУЛА У ДЕЦЕ

натраг, .сем ако човек дугпм веџбањем овлада овнм реФлексним покретом, те га намерно може спречнти. За време прва два месеца дете затвара очи, чим му се најмање додпрну трепавпце, обод од ка-' пака, свежица илн рожњача. Само спуштање горњег капка у првпх 12 дана бнва мпого спорије но код одраслих. Јек крајем другог месеца дете трепће кад му се брзо приблнжп глава, али пошто се то мпого пута поновило, остају му опет обадва ока отворена. Тада већ редовио брзо трепће очима, чим се мало унлашп брзпм приближавањем каког предмета очпма (као и изненадиим јакнм звуком). Често уз то тргне и руке у впсину, па ма у ком положају бнло. По нека опет деца и у 4. месецу не затдарају очи, кад им се прст пружи право у око. (Ну ово су изузеци). У 4. месецу дете затвара очп чим вода дође на рожњачу пли на тренавпце, што дотленије било. Така искуства спгурно чине, те дете у 9. месецу затвара очи п кад се брзо приближује какав велнки објекат очима, па макар и не додирнуо. Јер само приблнжавање онда постаје пепрпјатно. И брзо трептање услед изнепаднога утиска увек бпва, по што већ једном постане, као добпвенп реФлексни покрет, чим буде повода. Нарочито кад се детету ппри у лице, то настаје врло брзо. Неки мисле да ово долази отуда, што дете постане свесно опасностн, која додпром (ударом) у очи постаје, те, дакле, пије реФлекснн покрет, но веџбањем, навиком, стекпут. Али дете од 9 месецп не може имати таку представу, нитп оно намерно снушта горње очне заклопце. После, оно почпе брзо да трепће (жмиркај и при изненадном звуку, и пе трже натраг пн главу ни горњи део тела, кад му се брзо очнма приближује рука пли друго што, што доцније бнва. Морала би се, дакле, узети још у помоћ и хипотеза, да је нскуство предака учннило, те је код нретходних поколења то постала навика, која се сад код њпхових потомака јавља врло рапо (н ако несавршенија). Ну ово се може објасннти и без тога Дарвиповога схваћања ; јер само неаријатно осеЛање, које се ствара сваким изненадним и наарасним и јаким чулним утиском, довољно је, да ироузрокује затварање очију. Дете нспрва п не разликује добро чулне утиске, парочпто впдне, а особпто брзе промене у своме видноме пољу не распознаје брзо, па не може отуда нн постати пикако пепријатно осећање за њега. Тек кад оно ове проиене може да примети, онда ће се уплашити, и последица тога биће одбрана од одвратнога, непријатнога, т. ј. затварање очију. Ово је слично с оним, што дете испрва затвара очи од велнке светлосги, само је разлика, што испрва око остаје дуже затворено, јер новорођени не жмиркају. Ова квантптатнвна разлпка долази по свој нрилици отуда, што се нервни надражај спорпје шири, ц реФлекс сиорпје наступа, анарочпто због веће јачнне и дужег трајања надражаја. Јер и одраслима је непријатнија нрев?лпка светлост, но брзо приближавање туђе руке очнма. Умањавање отвора очних и затварање трептањем као и спуштање горњега очног капка и жмиркање — бнва помоћу мишића, који добивају нервна

вдакиа пз једнога нерва лица (пегу. ГасгаПз). А пошто се већ првога дана но рођењу, р ,'Флекснпм надражајем од внднога нерва, и ови покретнп нерви надраже (од јаке светлости дете зажмурн), то значп , да је рефлекс од виднога нерва на ову грану нерва лица (п. јасгаИв) као и на ону, која сужава зеницу, урођен. Тпме се објашњава (а не представом о опасностн) и брзо затварање и отварање очију (трептањеј услед изненаднога, иа ма и нрпјатнога, чулнога утпска. И одраслн жмирну, кад нзненада чују какав тресак, пуцањ и т. д., што је чпст реФлекс изненађења, као и код детета. Свака новина — било из областп внда, слуха пт.д. — изненађује дете, а прп сваком изненађењу или чуђењу оно ночне да трепће, после чега обнчно отвори очи што год може, па посматра, не крећућп се нп једннм делом тела, често с отвореннм устима (у 7 месецу). [Фикспрање матере, чуварке и оца, ГГрајер је првп пут прнметио 25-ог дана по рођењу]. Алп не само прп чуђењу, но н кад чезне за нечпм, дете отворп очн што год може. Кад се (у 34. недељи) узме млеко испред детета, тада, као и при већем изненађењу и радостн, детету су нриметно сјајније очи, што бпва у душевном узбуђењу ире услед надрагкаја нерва за лучерве из сузне жлезде (гашиа 1асгутаИ« 1п§епит), но притиском од навале крви на ту жлезду. За пснхогенезу је од веће важности Факат, који се код све мале деце прнмећује, да се јоги од рођења велика радост изражава врло отворсним очима, а неаријатност затварањем очију и треатањем: кад узме сису да дојп; у топлој водм, при чему цело лице добпва насмејан израз; блага светлост у првим данима; већином су очи затворене: чпм ночне плакатн још у првим данима, или бар отвор очију много је мањи нрп сваком непрпјатном осећању; често и без плача дете стеже очпма, кад му је што непрнјатио. При сваком напрасном јаком чулном утиску очи се затварају, јер је такав утпсак непрпјатан, а отварају при сваком пријатном утиску. Ако се тај урођенн изражајни покрет често нонавља, све ће се брже вршитп, па ће на послетку постатп чнст реФлекснп покрет од сваког папрасног п довољно јакога утиска, пре но што се пријатна и непрпјатна осећања и раззију. И ранпје споменутп наследнп реФлекси у покретању капака, затварању очпју од јаке светлости п доднра очпју, што се још првог дана по рођењу опажа, постају овпм путем, т. ј. нзнајпре је и то као један покрет за одбрану од нечега непријатнога, који се због мање брзине нервпе струје спорије и врши, па после се очи затварају са свим машипски н без икаке непријатности, чнм се тај утисак добпје. Па п ако се то врши целисходпо п, рекло бп се, с предумишљајем „затварам очи, јер могу бити повређене", опет то бива без икаква нретходна размишљања. Разлика између овога наследнога реФлекса (1п§етпшз ЈатПз) и наследнога реФлекса од впднога нерва на сужавање зенице јасно нам одсликава разлику између старонасле^ених (аалеофилетичних)