Просветни гласник
2
ЛЕКЦИЈЕ ИЗ СРПСКОГА ЈЕЗИКА
10. — Род, Имена (оем већине личних заменицај имају три рода : мушки, женски и средњи. 11. —Број. Променљиве речи могу се унотребити у два броја : једнини и множини. Некад је био и трећи број двојина. Облнци двојине очували су се данас код врло мало имена. 2. Непроменљиве речи 12. — Непроменљиве речи су оне које никад не мењају облик, него су увек једнаке. Пр.: за, због, од, кад, сутра, данас, и, али, него, итд. 13. — Непроменљиве су речи : иредлози, ирилози, свезе и усклици. 3. Поотанак речи 14. — Проете и сдожене речи. Све речи но своме постанку деле се на иросте и сложене. 15. — Сложене речи су оне које постају кад се две или више речи саставе уједно. Пр.: на-аисати, ио-грешити, уз -дигнути, ио-изобарати ; о-мален , ао-велини, голобрад , на-крив : које-какав , не-што , ни-чије, главо-боља, распи-куИа за-иис, у-кои, итд. 16. — Просте речи су оне које нису састављене од две или више речи. Пр.: Бог, анђео, човек, животиња кост, камен, итд. 17. — Корени и наставци за основу. Има доста речи које имају по један слог једнак, н. пр.: град, град-скгг, град-м^, град-ина , град-кшге ; — пер-о, пер -ни, пер-наг, пер-^е, пер-ина, пер-је, пер -ушка, И т. д. 18. —■ Онај слог који^јр у свима речима једнак, и који носи у себи главно значење речи, зове се корен,
19. — Корен не може имати у себи више од једног слога. Сви су дакле корени једносложни. 20. — Они различни наставци који се додају на корен, те реч добија све друго и друго значење зову се наставци за основу. 21. — Наставци за основу разликују се од наставака за облик тиме , што чим се на реч дода какав наставак за основу, она промени своје значење (град, град-ић, град-еки), а кад се на реч додаду наставци за облик значење речи иостаје исто, (град. град-а, град-ом ; град-ић-а,, град-иК-ж, град-и/г-има). III РЕЧЕНИЦА 22. — Мисао речима исказана зове се реченица. Пр.: Само слога Србина сиасава. — Боље је ништа незнати него којекако. — Боље је да те тера Турчин са сабљом него Шваба с аером. 23. —- Реченице не може бити без глагола у личном облику. 24. — Врете реченица. Реченица има иростих, разгранатих и сложених. 1. Прооте реченице 25. — Проста реченица зове се она у којој има само иодмет и ирирок. 26. — Подмет и прирок. Оно, о чему се у реченици нешто исказује , зове се подмет , а онај исказ о подмету зове се прирок. Пр,: Ученик иише. — Дето ндаче. — Оунце греје. — Дан је педар. У овим реченицама подмети су : ученик, дете, сунце и дан, јер се о њима нешто исказује ; а прироци су : иише, илаче. греје и је ведар , јер су го искази о подметима. 27. — Глаголски прирок. Обично је прирок у реченици глагол, али он мора