Просветни гласник

1*

ЛЕКЦИЈЕ ИЗ СРПСКОГА ЈЕЗИКА

3

бити у личном глаголском облику. Такав нрирок зове се глаголски прирок. Пр.: Брат чита. — Свећа је изгорела. — Отац Ке доРм. Сестра бејаше засаала. 28. — Именски прирок. Има глагола који сами нису довол>ни да нешто искажу о подмету. Тада се уз њих меће још каква реч, и онда то обоје саставља прирок. Такав прирок зове се именскн прирок. Пр.: Кућа је висока. — Јован аостаде трговац. — Камен је тврд. — Наука је свачија. 29. — Спона. Глагол у именском прироку зове се сиопа , а она друга реч је прави прирок. 30. ■— Прирока дакле ие може бити без глагола ; и гај глагол, бпло да је он сам прирок, било да је спона, мора бити у неком личном глаголском облику. 31. — Сиона бива најчешће глаголјесам и глагол бити у свима својим личним облицима. 11р.: Петар је вредан. — Брат је био војник, — Мати бејаше болесна. — Сестра &е бити послушна. 32. — И други глаголи који значе бивање, н. ир.: звати се, моћи, чинити се, иостатџ, итд. узимају се као сионе. Пр.: Он се зове Петар. — Може те стипи несрећа. — Они иостану трговци. — Нико се ке јави скрбан. — Он се аоказа јунак. — Вељко се назвао госиодар. 33. — У именски прирок могу доћи врло разлпчне речи. а кад није спона глагол јесам или бити , него који други, онда могу доћи и глаголи у начину неодређеном. Пр.: Шешир је мој. — Мати је мила. — Он је војник. — Српске старешине стану се ирикуаљати к Београду. — А то ви често не можете ни зна ти нп разумети. 34. — Подмет је у реченици обично именица или заменица. Пр.: Башта је пространа, — Прозор је отворен. — НоК настаје. — Трава расте. Овце блеје.

Ја причам. — Он се игра. — Ви ћете пропасти. — То је новац. — Ово је метар. 35. — Подмет могу бити и друге речи ( о којима се што каже, али су онда те речи употребљене у смислу именице. 11р.: Живи Бога хвале. — Сит гладну не веРУЈ е - — Богат једе кад хоће. — » Али« ђевојци срећу губи.'— И је свеза. Читати је глагол, 36. — Подмет се у реченици тражи 1 глаголом те реченице и личном заменицом трећега лица непознатог : ко, шта, н. пр.: Ученик иише. — Ко пише ? — Ученик. То је дакле иодмет. — Ако се не говори о лицу, онда се пита са шта, н. пр.: Време иролази. Шта цролази ? — Време. 37. — Подмет стоји сваки пут у 1. п. једнине или множине. 38. — У песмама се често дешава да подмет дође у пети надеж. Пр.: А допаде краљу Вукашине. — Када је бане књигу проучио. — Ал' бесједи Краљевићу Марко. — Опреми се Страхинићу бане. 39. — Изостављен подмет. Кад је подмет лична заменица, може се- некад и изоставити, јер се познаје по глаголу. Пр.: Идемо [ми). — Жедан сам (ја). — Стани! (ти). — Читају { они). 40. — Изостављена спона. Кад је спона глагол јесам , може се и изоставити јер је познат. Нр.: Бог (је) високо а цар (је) далеко. — Нико (није) миран, а нико (није) довољан, нико (није) срећан, а нико (није) спокојан. 41. — Изостављен прирок. И глаголски прирок може се изоставити кад је познат, или кад се може из смисла иогодити. Пр.: Сунце ( иаде Ј у море, а он ( стиже ) на кућни праг. — Како кум (ионуди) прасе, а ти одмах (рашири) врећу. 42. — У реченици може бити :