Просветни гласник

ЛЕКЦИЈЕ ИЗ СРПСКОГА ЈЕЗикА

један подмет и један прирок, н.пр.: човек <живи ; или један подмет и више прирока, н пр,: човек живи и дише ; или више подмета, и један прирок, н. пр.: човек и животиња. живе ; или више подмета и више прирока, н. пр : човек и животиња. живе и дишу. 43. — Реченице без подмета. Има реченица, у којима се само мисли радња или бивање или стање, а не мисли се ко га чини , нити се помиње од кога то бивање или стање долази. Такве реченице немају подмета и зову се реченица без иодмега. Пр.: Смркло се. — Свиће. — Грми. — Ми.ш ми Је. 2, Разгранате реченице 44. — Разграната реченица зове се она у којој сем иодмета и прирока има још и других речи, које служе као додаци подмету или прироку или као додаци подметовим или прироковим додацима. 45. — Ови додаци су за то да објасне оне речи којима се додају. а. Додаци подмету 46. — Додаци подмету могу бити тројаки : ирости (атрибути), иодметни (апозиције) и ирирочни (предикативниј. 47. — Прост додатак подмету зове се онај који показује неко својство или каквоћу подмегову, или ноказује чиј је цодмет или одакле је. 11р.: Жарко сунце греје. — Уранила Кисовка девојка. — Полегла је 6елица шеница. — Излазила браћа Миличина. 48. — Подметни додатак је онај који исказује подмет другим именом, тако да се он може тим додатком и заменити. Пр.: А.ш Туре, Гавран-ага, већ три ноћи нема санка. — Нек погинем јунак на јунаштву. 49. — Прирочни додатак казујесвојство или каквоћу подметову, али не као

његову сталну особину, већ као неко прелазно својство које подмет има само у оном случају који се у реченици представља. Пр.: Те се нисам млада удомила. — Ој Дунаве , тиха водо, што ти тако мутна течеш. б. Додаци прироку 50. — Предмет се зове онај додатак прироков што стоји уз прелазне глаголе у четвртом или другом падежу да покаже на шта прелази радња прирокова. 51. — Предмет "се тражи питањем кога или шта. Пр.: А девојке венце еплетавају. — Плагно ткала лијена ђевојка. — Свекар ватру ложио. — И готови господеку вечеру. 52. — Простор или место где се врши радња исказана ирироком казује се каквим додатком који може бити или ирилог за место или какво име у неком падежу без нредлога или са предлогом. 11 р.: Да с' одавде мало уклонимо. — Ту су Срби изгубили царство. — (Јнде Марко Шарца одсједнуо. — Он отиде земљом и свијетом. — Небом свеци сташе војевати. — Дунавом плови лађа лагана. — Да добијеш цара на Косову. — Да наберем ио Мирочу бил.а, — Над водом је лице огледао. 53. — Време у које се збива радња прирокова казује се такође или ирилогом, или каквим именом у коме падежу без предлога или са предлогом. 11р.: Позадуго бане гостовао. — Сунце јарко зашло већ одавно. — Рече тада четеџија Тале. — Онаћеје зором окупати. — Недељом и свецем излазио би с њима у шегњу. Јутром рано побеже Лот. — Дошао око заранака.—После боја копљем у трње. — Али мајка куне беа аре станка.