Просветни гласник

ЛЕКЦИЈЕ ИЗ

5 \. — Начин на који се врши радња прирокова казује се такође иди прилогом или каквим именом у ком падежу без предлога или са предлогом. Пр.: Једва дођосмо. — Ступа чета тихо, глухо. — Дивно поља цвећем се осула. — Соко њему аиском одговара.— Муком иду кићени сватови. — Киша пада кааљицама, пак напада локвицама. — Гони коње све у скок. Пије крв ка аамук. — Ђед ми га је на сабљу добио. 55. — Поређење. Додатак прироку за начин је и иоређење или сличност. Пр.: К'о детенце дошао сам амо. — Висока је као оморика. — Лете коњи као горске виле. 56. — Узрок радње прирокове нонајвише се исказује иадежима с предлозима који значе узрок. Пр,: Са шта, брате, оде у хајдуке ? — Због сирота сунце греје. — Благо прогнанима аравде ради. в. Дод&ци додацима 57. — Не само подмет и прирок него и додаци подметови и прирокови могу имати своје додатке. 58. — Ако су подметови или прирокови додаци именице или личне заменице онда они могу имати своје иросте, аодметне и ирирочне додатке као и подмет. Пр.: Мислиш ли ме мртва пожалити. — И он носи тицу ластавицу. — Него мене старца послушајте. — Сагради танке ђемије. — Дигоше га мртва. 3. Оложене реченице 59. — Сдожена реченица је она која је састављена из две или из више простих речеиица, које су обично везане свезама, или стоје без икаквих свеза. Г1р.: Сунце зађе, а масец изађе. — Коју муку најволиш мучити, оном ћу те муком уморити. — Па се крило на чекрк окреће, те казује, који ветар пуше.

1СКОГА ЈЕЗИКА 5 60. — У једној сложеној реченици има онолико простих реченица , колико у њој има глагола у личном облику. 61. — Просте реченице , које састављају сложену реченицу, могу бити међу собом или ириређене или иодређене. 62. — Приређене реченице су онда, кад свака реченица чини за себе целину, и ниједна не зависи од друге. Пр.: Мајка преде танку жицу, а синчић пред њоме, седи мали, држи тицу, па се игра њоме. — Обазре се и погледа на ме. Књигу пише Шура Вукашине, тајно пише, а тајно је шаље. 63. — Подређене су реченице онда, кад мисао исказана у једиој зависи од мисли исказане у другој реченици. 64. — У иодређеним реченицама свака реченица не чини целину, нису дакле све једнаке, и за то у њима ваља разликовати главну и сиоредну. 65. — Главна реченица зове се она. која може сама за себе стајати, и од које остале зависе. — Оне друге реченице, које зависе од главне, зову се споредне. Пр.: Кад он то чу, аостаде жалостан, јер беше врло богат.— Ло неки болесник нада се, да ће дуго живети. — Ти ниси толико несреКан, колико се чиниш. 66. — Уметнута реченица зове се она , која се налази између делова друге реченице. — Уметнута реченица може бити према оној, међу чијим се деловима налази, или главна или споредна. Пр.: Онај, к оји вас је створио, обдржава вас. — Ви сви, који сте из босанскога иаихалука, излазите на пол>е. — Она се у разговор, макар какве науке он био, умешаги могла. — Ја сам, рече девојка, опамо поетавила златну јабуку. — Код куће је, веруј, боље. 4. Деоба реченица по облику 67. — Реченице по облику могу бити: иотврдне , и одречне.