Просветни гласник

406 наука

Гледање у даљину и у близину Кад се детету од 2 — 6 недеља, које не покреће очи, приближп свећа или какав сјајан метал, онда оно конвергира погледие (ВНскНшеп) лпније, или ће зашкиљити (зажмприти) пли разроко гледати. Мзгледа да Је оио свезапо са скупљаљем онога мишића, који подешава сочиво за даље п блпже виђење. Ово је тим вероватније, што је већ доказаио сужавањем зениде од велике светлостн одмах но рођењу, да реФлекс од виднога нерва наоси1отоЈопиз још пре рођева стоји готов. А опет оси1ото1огЈи8, чијим се надражајем сужава зеница, у исто је време и нерв за акомодацију, т. ј. његовим се надражајем скупља онај мишпћ (сШаг-мишић), којим се удеси сочиво за блиско гледање, а поред тога, од тога су нерва гране н за унутрашњи прави очни мишић, дакле у мишићу за конвергенцију. По томе, чгш се, прпближавањем светлога предмета, пренесе реФлекс од виднога нерва на оси1ошо!опи8, онда се и сви они огранци од њега, што су напред поменутп, надраже, те се онда нокрене дела она машинерија за подешавање, акомодацију и конвергендију. На тај начин, без икаке намереи хотимичнога удешавања и суделовања, код малог се детета истовремсно сузи зеница, задебља сочиво и конвергирауу очи, чим му се ириближи светао предмет или удари велпка светлост, и све то буде Једино реФлексним надражајем оси1ото1опиб-а од впднога нерва. Овим тргша процесима и иојавом осеКаја светлостииочиње виђење. Поред све нејасноће мишићнога осећаја(сШаг-ног п конвергентног мишића),што год се чешће приблпжава очима јако осветљен предмет, то ће се приметније спојити са осећајем светлосги. У осталом код новорођених, као што јеспоменЈТо, не мора с конвергенцијом свакад бпти н сужавање зениде. Али ово довде још није довољно за ностанак оштре мрежнчне слике, нити би се предмет видео као једна ограничена површина, баш п кад би постала така слнка. Јер пламен свеће ретко ће бити у потребној даљини за виђење. Изгледа да дете понајпре добије слику своје матере (лице), пошто се опа најчешће одсликава на његовој мрежици и долази у потребно одстојање за виђење. Тим оно увиди разлику између нејасних слика (далеких и сувпше блискпх предмета) и јасних мрежичних. Даље, баш и ако не би били расути зраци, због неподеснога удаљења, опет се не може видети предмет већ само због тога, што дете у првим данпма илн недељама само светло и мрачно разликује, ане може јасно видети предмет. На оперираним слепорођеним то се свакад показало. Јер и ако се, због дужег нерада виднога центра код слепих, виђење мало спорије или брже развија, опет у главноме и код њих то бива, само ако се у детињстзу оперирају, у главноме као и код деце. Јер и само искуство о простору (просторна представа), добивено шшањем и кретањем руку и тела, не могу да употребе при ирвим покушајима акомодирања доцније оперираии слеиорођени. И такви ће морати више тежити за онима нзмеђу миогоброј-

наставА

них мрежичних слика, које су умерене осветљеностп и најмање расуте. Јер сувишна је осветљеност непријатна, као и сваки прекомерии нервни надражај, а тампије опет производи слабији надражај но умерепо светло, те мање може и пажњу (опгичку) привући. А од слика умерене осветљепости више ће привлачити детињи внд оне, које су тачно ограничеие: прво зато, што су прпјатније но друге због оштрих контура — друго, што се дете лакше оријентира према њима, и што се лакше рдспознају. Дакле, у међусобној конкуренцији свију мрежичних слика, светлије нли боље умерено светле п оштрије, више ће привлачити поглед и подстицати дете да око подешава тако, како ће тако јаспе слике добитп, теза то се такве најпре добију и пајсталније остапу, а оне друге, наравно, морају се занемарити. Овим је већ иочело акомодирање. И онда се могу једно за другнм Фикснрати предмети који су у разном одстојању од ока. Ну опет остаје загонетан онај прелаз од реф .аексивнога акомодирања — кад се ирпблнжује предмет мирноме оку — намерном, хотимичном акомодирању — при гледању два предмета, пеједнако удаљених од ока. По свој прилици ово друго се достиже ноаоћу логичкога процеса, пошто се само дете, или бар своју руку н главу предмету, кретало. Тек онда оно сазна, да му није потребно да се нриближи иредмету, иа да га јасно видн. Алп пре образовања воље (хогимпчности) овако искуство не може се употреоити. Јер Фнксирати значи неку светлу тачку или нредмет намерно подесити на место најјаснијега внђења, а то је, удешавати очп тако, да се тај предмет одслика на жутој пези. Кад дете гледа у свећу, коЈа је пред њега метнута, то није Фиксирање, јер сам тај нов осећај привезује му поглед за свећу. А двоочно Фикснрање мора бити нетачно за дуго још после намернога акомодирања, јер ми знамо да и после тога има много неправилнпх, неуређених покрета очију. Фиксирања никако не може бити, док дете не буде у стању да покретљив некн предмет намерао прати иогледом кад је он у покрету, а то је тек у трећем месецу. Али и носле тога за дуго дете не примећује потпуно нредмете који су разно удаљени од ока, нити може тачно да оцењује растојања. ИримеЛавање треће димензије, и иоред системскога и обилатога веџбања, развија се веома лагано, што се види по овим посматрањима (Прајер на своме детету). У 9. месецу већ почиње радпти акомодациони апарат : деге, гледајући у лице на истом одстојању, конвергпра јаче и слабнЈе, сужава и шири зеницу. — 17. недеље преноси предмете очпма. Често се маша узастонце по неколнко пута за предмет, којн је два пут даљи, но што му је рука дугачка. Врло често не нснружн руку колико треба, кад хоће да узме некн предмет, који може дохватитп. — У 11. месецу ређе приноси пове предмете очима и устима, али их сад брижљиво иосматра и иииа. Ако дете посматра (у 7, месецу) какога странца у близинн, лпце добпва израз највећег изненађења, чуђења: и очн и уста отворена и свн мишићи у мах су као