Просветни гласник

РАЗВИЈЛЊЕ ЧУЛА У ДВЦЕ

405

једном час у другом приметно већи, те наизменично бивају конвергенде и дивергенце. Често бивају са свим ненормалнп и супротни покрети у оба ока : једно се креће полагано на десно, а друго на лево, илн: десно око горе десно, а лево горе али на лево ; десно лево и мало доле, а лево такође у лево али мало горе окренуто. Што Је најинтересније, има и потпуно једностранпх покрета: десно изгледа као да Фиксира неки предмет, а лево се окренуло у страну." Све то бива у спавању код деце (п одраслих), али и код новорођених првих дана и у будном стању. Правац погледа Новорођено дете није способно да Фиксира неки осветљен предмет, а то за то, што није још способно да намерно креће очне мишиће; јер свако је Фиксирање намеран, хотпмичан рад. Међу тим, још првога дана може окренути главу таком предмету. Поглед још не иде за предметом, ако се овај испред очију детпњпх крене ма на коју страну, па ни главу не окреће за њим. Тек 7, дана крећу се очи независно од окретања главе ијако конвергпрају. Што се понека даца (недоношчад у 2. месецу, зрела рођена н 6. дана) окрећу светлости, то је само једна примитивна тежња основана на осећању, да се у овом нли оном пологкају главе или тела добива нека пријатност — овде светлосног утиска, а не окреће се иоглед ради гледања објекта који тако осећање проузрокује. Исто он^ко, као шго и у мраку окреће главу материним топлим и глатким грудима, и непријатно му је кад се од њих одвоји. Према томе, није оно намерно скретање погледа, кад дете окреће главу светлостп или од ове кад је јака; то још не значи да дете расиознаје аравац. — До 10. дана нема иравих аокрета за фикеирање, нити свеснога Фиксирања. Други стуаап одликује се окретањем главе од какве мирне повеће а светле површпне на неку другу која му је на догледу; с једнога лица на друго, с лица на осветљену другу површину и т. д. (11. — 14-ог дана). Што у овом добу дете чешће гледа горе, то је због хоризонталнога положаја у коме се непрестано налази. ТреИи стуаањ настаје онда, кад дете ијрати аогледом осветљен иредмет, ако се овај креКе, и одликује се асоцијативним иокретима очиуу без кретапа главе. На пр. кад запаљена свећа стоји пред дететом, па се лево и десно (али само лагано) креће, и поглед детињи (оба ока) иде за њом, а глава. остаје мирна. Нека деца ово досгижу првога, анека после неколико месеци. Чесго уз покретање очију иде и кретање главе, а често без овога. У овом добу почиње и актпвно гледање; без туђега подстицаја дете гледа нредмете, који су му на догледу, т. ј.: само управп поглед на неки предмет. Али ту јоги не суделује велики мозак, јер голуб, коме је извађен велики мозак, (али очуван онај ганглпон у мозгу што се зове четворо-брежје, согр. <1иас1п§еппш) чак н 18-ог дана после тога жмнрка и екупља му се зеница, кад му се брзо приближи

светлост; а кад се занаљена свећа креће у кругу, и он креће главу тако за њом. Дакле за ово није потребан велики мозак. Али чим се поквари согр. (ЈиаЛп^епиш, п то престаје Таким посматрањима могао се је прилично тачно одредити прелаз од укоченога погледа на гледање, али не може така граиица да се повуче у прелазу од гледања иосматрапу и фиксирању. У 5.-7. недељи дете се радо загледа у запаљене свећице, сјајне предмете, гледа за лампом, кад се ова носи и т. д., и прп томе опажа се нека радост на њему. У оиште јаки светлосни утисци тела која се љуљају, раздрагавају дете у овом добу, а и доцније. Почетком 3. месеца дете неколико минута гледа прпјатно лице своје матере, и онда у целом држању и изразу одсликава се нека велика радост, као да је сад познало матер. И очево лице у ово доба производп исто тако расположење (код неке деце и много раније, у 6. недељи). Све ово аоказује да дете разликује мирне и аокретне мрежичне слике, и ако још нема јаснога виђсма, аа ни акомодаиије. Овим дете достиже четврти стуаањ, којн се одликује развијеном способношћу, да се очи могу управити предмету. Сад се разликује лево — десно, доле — горе, и та се способност сад врло обилато употребљује. Јер сад дете, кад је будно и здраво, непрестаио тражи нове предмете да гледа. Ово тражење, т. ј. испрва само покушавање да се поглед извесним правцем окрене и у томе дуже остане, јавља се још у првој четврти године: дете разгледа да види лице, које га зове, или какав нов звук произведе се на одстојању 1 метра од детета, па оно тражи погледом откуда долази, али често и крајем 3. месеца не иогоди одмах иравац; а кад погоди, онда дуже гледа. Од тога времена поглед је много тачнији и без окретања главе п за предметима који се крећу. Само чим се предмет брже креће, дете не може погледом да га прати. Почетком 4. месеца понека деца могу прнлично сигурно да прате погледом шеталицу, која прави 40 целих покрета у мннуту. Овим је доказано, да за кретање очију у страну нпсупотребве ни пуне 3 | 8 секунда. Ну још дете не воли да гледа брзо покретљиве предмете: кад се вози, кола која пролазе. Ипак му је од сад све лакше да гледа и брзо покретљиве предмете; али опет зато тек око половине прве године оно сигурно може да прати погледом врапца кад летп. Али много доцније почиње оно да прати погледом предмет, који пспред њега падне на под (тек у 9. месецу), и ако тада већ пажљпво Фпксира поједине предмете пред собом. У II. месецу дете гледа на пбд бачени предмет с неким чуђењем, затим у 12. месецу и само баца по неколико пута исти предмет на под, па га врло пажљиво посматра. (Алп овде привлачи пажњу детињу и повина: да су тела тешка, да падају неподупрта, што се код Прајеровог детета јавило у 11. месецу). Дарвин је нриметио да једно дете нн у 8. месепу није могло да прати погледом тела, која се умерено крећу, док је прси своје матере у 32. дану приметило на удаљењу '6 — 4 цола.