Просветни гласник

404

наука и настава

његов рад донео потоњим коленима хиљадостручни род на срећу и спас, на славу и част делога народа! То желпм у овом тренутку вама, многопоштовани зборе, то желим и теби, мати Германијо, на стогодишњи дан једнога од твојих н-гјчеститијих синова!

РАЗВИЈАЊЕ ЧУЛА У ДЕЦЕ од јЗ. Ј1рајера ирофесора физиологије. српски , у изводу, од П. Марковића (НАСТАВАк) Покретаве очију Очнп покреги код поворођених и сисанчади од великог су интереса за решење питања о постанку и развптку просторнога схваћања. Обадва парничара, и нативисте п емпиристе, изречно се позивају за потврду својих теорија на неискусно дете. Првп тврде, да дете доноси на свет удешен механизам, који одмах по рођењу омогућава координпране, асоциране покрете очију, док други ово поричу и тврде, да су очни покретп код новорођених асиметрични и некоординнрани, па се тек искуством научи дете целисходној употреби очних мишића, те иостане двоочно гледање, као код одраслнх, асоцијацијом покрета оба ока при Фиксирању. Посматрања (Прајерова) показују, да обадве партпје имају право односно суштине тога питања. Понека новорођена деца доиста покрећу очи још првога дана асоцијативно координнрано; друга онет не. Код неке деце бива обадвоје, али ни код једнога нису испрва сви покрети координиранп. Нека деца још првога дана истовремено крећу оба ока лево н десно, с покретом илп без иокрета главе. Код понеке и 5 минута иосле рођења има асоцираних покрета очију. Али тачније носматрање, нарочито у првих 6 дана после рођења, показује, да истовремено окретање оба ока на лево и на десно није са свим симетрично координирано, као код одраслих. Али уоиште код новорођених се обично независно креће једно око од другога, и често глава се окрене у једном а поглед у другоме правцу. Дакле обадва су покрета ненамерна и иснрва се случајно подесе на једну страну, те и они покрети лево н десно могу се узети као случајни. Као што се код новорођених испрва и остали мишићи тела и лица скушвају без икаке намере и циља, тако исто и очни мишићи. Отуда видимо, и кад још дете не разликује нн светлост од мрака добро, свакојакс неуређене покрете очију, гримасе, мрштење чела, покрете усана п т. д., и ако дете не нлаче, но мирно лежи. Понекад дете спава с нолуотвореним очима, па и тада се примећују нецелисходни нокретн очију, а у будном стању истичу се међу осталима конвергентни покрети. Дете из-

гдеда као разроко, али почетком треће недеље и максимална конвергенција и разрокост не бива тако често, и ако влада још велика неправилност у очним покретпма. Код неке деце у прва 4 дана има само некоординираних покрета, а до 10-ог дана нема правилне Фиксације. Другог месеца већ је ређе разроко гледањз, а и неправилни очни покретп врло су ретки од 55-01' дана по рођењу, и ако се по кад-кад дешава и до 10. недеље у будноћи. Крајем трећега месеца већ са свцм нестаје неуређених покрета у будиом стању, али н до 9-ог месеца у спавању се по кадкад примећује по мало неправилних покрета. Овим консолодовањем механизма очних мишића не морају се уништити сви бескорисни координирани очни покрети. — У 9. месецу очи конвергирају врло лако и без приметнога узрока на предмет, којв се држи за 2 — 4 см. пред носом. У 20. месецу дете већ конвергира на прст који се држи на његовом носу, с релативно маого отвореном зеницом, што код одраслих не бпва. Све ово показује да је свесно гледање од иресуднога уилива на уређивање очних иокрета, да тек аошто се разликују светлосни утисци, нерви очних мишића (оси1ото1опи8, аМиеепз, 1госћ1сапз оба ока) добивају од виднога нерва хармоничне центромоторске имиулсе, и да ш иочегка, т. ј. докле се само свет,1оет примећује, очни иокрети нису асоцирани нити уре^ени. Па н ако буде у прво време и правилних, координираних покрета очпју, онет, према великом броју ненравплних, неуређених, нема разлога сматрати, да се дете рађа с потпуно готовим механизмом за спметричне обостране очне покрете, као што се донста рађа с тако готовим механизмом за снсање. Јер ако би доносило и онај механизам готов (као што доноси пиле и друге животиње), онда на што би му била онолики неправилни, нецелисходни нокрети очију испрва, пре н<> што се стално почие служити оним механизмом. Правило је, да из разних некоординираних покрета постепено постају координирани, па тако Је и код очних мишића. Па пошто се таки покрети у гледању опробају и као корисни покажу, онда се постепено одвајају излишни, а све више истичу они погодни за јасио виђење са оба ока. Тако и кад прохода дете неуређенп, нецелисходни покретп постају све ређи, па се од координираних све више истичу најупотребљивијп, који на нослетку постану сталнн, Јер с најмање напора највише врше. Уочљиво је, да поред свега тога нативисте ипак све то употребљују за образовање своје теорије, н ако признају да су очни покрети код новорођених „често са свим некоординиранп, ређе једностранп, да има много само привидно коордннираних покрета, да се очи покрећу тамо-амо много впше (веће екскурзпје праве) но код одраслих и т. д. „Што се тнче Форме таких нокрета, ми најнре налазимо асоциране, т. ј. обостране и привидно координпране нокрете у страну. Ови су ретки у спавању, али ипак изгледа да бивају. Тек свакојако највише има некоординираних. При гледању на десно асоцнрани покрет није Једнак у оба ока, но час у