Просветни гласник

410

НАУКА и

НАСТАВА

сиособности да то даље развија и да разностручпије употребљује те видае утиске. А опу једну употребу можемо сматрата као неки наслеђени .10гички ироцес, т. ј. као инстиктивну. Услед тога, што се окивотиња рађа зрелија но човек, она је инстижтивно раније саособна за многе радње које човек мора соаственим искуством да научи и свесно да ради. Исто то важи и за асоцијацију гдедања и пипања, гледааа и дохватања (одстојања) п друге асоцијације, о којима ће доцније бити говора. Ну мора се нпак имати па уму, да се п код човека развитак тако замршених комбпнација од покрета очних н ручних мишића зарад каког виднога утиска, знатно помаже наслеђем. Извеснн мишићни покрети у толико ће се брже развитн без подражавања, у колико су таки покрети били код иредака извеџбаннји н обичнији. (НАСТАВИЋЕ СЕ).

3 И М Њ Е ПТИЦЕ. Јодно предававе из јеотаотвзнице за учзнике гимнаоија (по А. КНикћа1'(И-у) *) Циљ. Које тице виђамо зими у нашем крају, и за што се и оне не селе? Пре него што се пређе на саму ствар, према иостављеном циљу, нотнуности ради ваља се забавнти и овнм питањима: 1. Еоје се тице селе? 2. Када? 3. Којим путемикуда пду ? 4. Опасности на путу, и 5. Еоји су узроцн сеобитица? — Тице, које се, дакле, не селе, остају у нашем крају и ту проводе зиму. Које су то тице? Пре него што се приступи посматрању потребних испуњених тица, ваља се уиустити у разговор с децом о овоме : које се тичице виђаЈу зими да дођу у близину наших станова да траже храну? Доста нута добнће се опис разних тица, ма да им деца имена незнају. Те су тице видела деца око својих кућа, по пољу око вароши, п знају да их летн нпсу тако често виђала. У псто време наставннк ће онисати све тешкоће, које тице зими имају да савладају, да одрже живот; подсетиће, да је дужиост угостпти ове мале пријатеље, који нам у лето чине по шумама н но вотњацима велпке услуге требљенем гусеница и др. штетннх „буба," Треба том ирпликом, побудити у деце учешће п жаљење ових малих становника наших шума, који остају зимн „без хлеба п крова. 1< У нашим приликама — ово је особпто потребно. * Ставе се, нред ученике, четнри испуљеие тице (или, по нужди, слике), чија ћемо имена у току *) Предаваае ово израђено је на основу предавања »Ше лУ1п4егНсће То^е^еН/ које сс налази у часопису: »Бећгргоћеп шн! НећгЈгап&е,« 21 НеЛ, 1889. Споредности су изостављепе, у кодико су, у оригиналу, биле више локалног значаја.

говора сазнати, или ћемо допустити да нам то ученицп сами кажу. Нама је сад главио аоематрање и изналажење оних многобројнпх ситних разлика, које се на разннм, често слпчним, тицама налазе. За коју ћемо, од ових тица, одмах знати да није врабац ? За ону — што има ћубу на глави. Видели сте је н живу шта је код ње још приметно, сем оие ћубе? Њен брз ход. — Л.ело. За ове друге три тичице, ако их ннсге видели, кад и како нду, знајте да оне скакућу. То наи даје повода, да разгледамо побоље ноге ових тнца. (При томе ваља поповптп, пли ако деца не знају добро, из нова именовати све деловз тичје иоге). Еод ове прве тичице горња бутиа кост скривена је уз трбух међу месо и перје, тако да се зглавак (колеио) с ноља н не впди. На доњу бутну коет насгављеиа је цеванпца нли ннсак, која је напред окренута, а при крају се делн у прсте. (Нацртати све кости н преломе, шематпчио!). Код све четирн ове тпце доиире, на нози, перје до писка (напротив код буљине донпре перје чак до канџи, иа прстпма). Три су прста обрнута напред, један назад. Два спољна прста мало су прп дну срасла. На врх ирстпЈу нмају „покте" или канџице. Код враица (видите!) и код зимовке ') (вндите!), канџпца на задњем прсту краћа је од прста, и крива је. Еод ове тице, што је жута као лимун, нокат је такође краћи од прета, али је налик на шпљак или мамузу. А код тице што има ћубу нокат на задњем прсту дужи је од прста, и уз то са свпм прав. Па кад иосматрамо и облогу цеви или ниска, иоказују се разноликости. Пискови нису перјем обрасли него обложенп рожиом кожнцом, Тица с ћубом одликује се од осталих тиме, што су јој ппскови с пред и са страпе обдожени ситним рошшм плочпцама, док је код осталих задња страна писка обдожепаједном целцатом, педељивом облогом. (Шдсетити на љуспасте и жиочене ноге; шеве су једпие невачпце, чији писак није обложен иедељивом облогом, пего је н спред и позадп љуспаст.) Тица с ћубом одликује се, дакле, одо:толих: 1. својом мамузом и 2 облогом поге. Погледајмо још једном нерје ове тпце! Какво је оно? Жућкасто суро с мрким пегама. Ео може да се сетн једне тице, која је нашем госту врло глпчпа? То је шева, коју сматрамо као тицу селицу. (Уноредити их!). Због њихове сличности, ми обе тице и зовемо „шеее" (а1аис1а); од којпх оиу, што се лети диже у вис и весело по пољу пева, зовемо иољска (а. агуепз1б), а ову другу, зимњу, зовемо Лубаста (а. спзШа). Кад^говоримо о аољској шсви, као тици селпци, ваља нам прво обратпти пажњу на њену подобност летења. Па, шта видпмо ? Оиа је изврстан летац, а да је тако, показују и њеиа дуга крнла (као у ласге). Ћубаста шева показује нам, ; да се шеве и по другом елементу вешто умеју кретати. По ком то? По земљи. Шта смо сазнали раније, кад говорасмо о пољској шеви ? Опе граде своја гпезда на земљи и са земље купе храну. Тако је н код ћуба те шеве. Кад год изађемо у ') Ргш^Ша.