Просветни гласник

52*

41 I

поље, впдећемо како ова шева слетп на земљу, п више је иаше очп пе впде. Можда смо се пнтали: како то ? Дапас можемо па то одговорптн. Обе шеве имају псрје, слпчно бојом својом са оран.ем и земљом ; с тога им, кад су на земљп. тело по боји, не одваја се од пзгледа земљппог, где стоје. Има лп ова уредба какво зпачење за ове тпце, пли пе? Непрпјатељи њпховп не могу да пх спазе. Ко су пм пе^ријатељи ? Еопци, ласпце, творовп, лпспце, људн. Боја нерја чува пх, дакле, од опасностп. Па н јаја шевпна (показати их) прплагодна су месту ; јер су п она жућкаста и пегава. По свој нрилици н мамуза има неку важност за кретање пли њихово жпвљење по земљп — алп мп то не знамо. (Мпсли се да оне међу прстима преносе јпја, ношто пз нул:де морају да мењају место лежења. Шмарда, Зоологија). Алн, време је да се боље упознамо п са другнм гостима, којих имамо; ево још трп, Како то да се они могу пз даље лако да промепе п теже се распознају? С тога, што су прилично једневеличине. Колнке лн су, од прплаке? (Измернти!). Око 15 сантп.метара. По велпчпнп оне — од мање ка већој — нду овнм редом: врабац, зпмовка, па за њом наш гост, који нам по имену још нпје познат, алп ћемо га ускоро позпатн. Сем величине, пмају ове три тичпце још нешто заједничко. Шта смо ми већ нанред истакли? Оне имају жиочене ноге, т. ј. обложене недељивом навлаком. Чиме их, дакле, ранлпкујемо ? Бојом њпховог перја. Хајд, кажите сами шта о том можете ! Јурабац је по леђима жућкаст (као боја у рђе), са црним пегама, гуша му је црна ((5), а оздо је бео. Свако летно перо пма по једну жућкасту попречну пругу. Зимовка (Г. сое1ећ& 1 ј .) пма ((5 ) са свим црпо чело, плавнчасту главу п потиљак, тамна леђа, црвене грудп, бео трбух, црна крпла са две беле нруге. Наш четврти гост зове се: жуговољка, (Етћета СЛппеПа Е) Она (($) пма као лимун жуту главу и доњи део трупа. Горња страна је црвенкаста, палнк на рђу, са тамнпм пегама. (Могло бп се још ц о репу свију њпх говоритп). По грађи погу њпховпх моглп би пх како тако и у неки поредак ставптп: 1. зимовка и врабац, 2. ж }товољка, 3. шева. По нокту на стражњем прсту жутовољке сачињавају прелаз од зимовки ка шевама * Кад смо тако изблиза вндели п посматрали наше зимње госте, који нам дођу нашој кућп да нотраже храну, — хајд сад да посмотримо и друге тице, које смо виђали,кад, зимп, изађемо ван варошн. Материјал: врана (обична, црна), гавран, гачац (или пољска врана) п чавка — кос, царпћ и сенпца; све пли нспуњене пли у добрим сликама. Именоване тице лакше је разликоватн но оне мадо пре посматране. Од куд то ? Оне се разликују поглавито по велпчини. Поређај пх по велпчини! Није нам нотребно, да о њиховој бојп сада водимо какав рачун. Само Је у једном случају то потребно. У ком? Обе највеће тице једнаке су у

главноме на првн поглед; али су по 6 оји перја разнолике. Једна је од њих сва равномерно црна; а Друга пма само црну главу, гушу, груди, крида н реп. Остали су делови тамнопепељасги. Јесу ли нам ово: гаврани, вране, плп чавке? 0 томе мо рамо биги на чпсго! Ову једнолико црну (врану), која је мања од гаврана, зовемо »црна врана"; а ова другу тамнопепељаву зовемо цросто врана. Њпх има у нашем крају п лети. Оне, лармајући, праве гнезда на високнм дрветпма. То су поглавито гачци и чавке. Чавку је дако уочити и разлнковата од свих осталпх чланова ове црне тичје Фамилпје, и то по томе, што она, противно осталим сродницима својпм, прави гнезда по кулама, стенама и таванима, Она је и мања од осталих; а, сем крпда и темена, који су тамноцрнп, остало је перје црнкасто гуро. Гачац или пољска врана пма исту величпну као обе друге (прна и обична), а пољска се зове, што обично иде по засејанпм усевпма и једе их. Њено је перје сјајније п прелпва се у љубичасто. Нопово упоређење, разликовање п називи! Све се одликују тиме што имају: крупно, снажно тело, јаке ноге с канџама, кљун махом дуг кодико и глава, а код неких п нешто дужи од главе. Ноздрве укрите под чекпњава перја. Боја пера најчешће црна, често се сија и прелива. Глас им је храпав и дречећп. Ових пет тица сачињавају једну Фамшшју вране. За сад нећемо говорити о сродницима те Фамнлпје: о свраци (рјеа) п крештадици (§агги1из). Сад да пређемо на разматрања у нптересу анатомије и биодогије. а) Храна и облик кљуна. Ми смо иосматради ::имње тице у две групе. Прво смо посматрали оне тице, које се виђају око нашпх кућа, зими, ради хране; па по том смо разматради оне, које виђамо зили око вароши, у пољу. Па и од ових, неке дођу у близпну нашпх кућа. Када то? Кад је веома велики снег. Кад су све живе ограде, џбунови, шибље, стабла и гране на дрвећу, под дебедпм снежннм покривадом. Од куд то долази да се ове твце радпје баве по пољу, све дотде, докле се год може, и тамо своју храну траже? Да иа ово питање одговоримо, неће нам пасги тешко. Зрневље, које ми око домова просаемо жутовољкама, зимовкама, шевама на и врапцима, да их зобљу, изгдеда да није по вољи врапама, косовнма, сеницама и царићима. Чиме се, пак, они хране, ређе смо ималн прилике да сами видимо; ади можемо лако сопственим размншљањем наћп. 0 косовићу знамо да он једе сочне бобице, а чесго смо виђали вране, да падају по печпстим улицама и оним местима, где има нечпсти, отпадака п преостатака од костију, меса, хлеба и кувана зеља. Исто тако удазе оае у дворишта гостпоннца и механа. Вране су, дакде, као и свиње, свеждере ; оне мало пробирају. А како ди је са сеницама п царићима? Њих можемо впдети како непрекидно облећу око дрвета и џбунова. Чиме ли се они хране? Где ди те њихове хране има ? Има је по кори и гранама дрвета; то су разни