Просветни гласник

НАУКА И НАСТАВА

инсекти. — 0 тим ннсектима знамо, да оии сиесу ситиа јаја, из којих изађу ларве, које са своје ирождрљивости спадају у најгоре непријатеље биљака. Женка сваког ннсекта сиесе јаја с јесени н, пре но пхто умре, оиреми све што ће за њену ситнеж, кад се излеже, битп потребпо, тиме, што их (јаја) склони на сигурна места, на пр. т дрво, у срж, око појединих делова биљних, где презиме. Други се, онет, инсекти с јесени излегу и лрезиме као чауре.На самим дрветима, која спадају у врсту бреза (ћа1и1ае), живи на 250 разних инсеката. И баш око ових се др«ета сеница највише и бави. 11о врзинама и трњадима презимн највпше ннсеката. „Да би се видело — вели један посматрач — колике услуге чине сеиице и др. ситие тице, навешћу нека своЈа посматрања. Године 1848. безбројна множина познатог баштенског непријатеља Вотћух сИвраг беше прекрилила моје вотњаке, да дрвета изгледаху као осушена. С јесени видех но стаблима и гранама милноне јаја, обложених у неку вунасту облогу. Нареднм да се скидају, и то ме је стало достатрошка; али сам се ускоро уверио, да људске руке нису за то довољне, да ову напаст умање, и оеЈах снремаи да видим да сви садови пропадну. Око зиме почеше из дана у дан долазити читава Јата сеница и др. тичица, н на моју радост видех ја, да је гусеничјих гнезда све мање и мање. С пролећа се наместише ту иа дваестину пари сеница, да се легу у вотњаку, док нх пначе, других година, беше Једва два до три пара. Године 1849. беше ова најезда гусеница мања, а године 1850. бејаху моји мали нернати баштовани дрвкта тако очистили, да сам их, њнховом пријатељском помоћу, преко лета видео у најлепшем зелоннлу." Да је ваш извештач саопштио и даља посматрања о сеницама, шта бисмо још имади да чујемо? Као год што су се сенице ту искупиле, тако су се и разишле. Што? Биће да су потражиле нова места за псхрану. Тако оне прелазе с места на место. Царићи и сенице су, по том, инсектоједи. А оне што се зрнима (семеном) хране јесу зрнозобнце. Наравно има и нзузетака, него се поглавито тиме храие, као што, обратно, и сенице морају у нутди да се задовоље и семењем Да ли бисмо ми, сад, смели да према кљуну ценимо и храну, коју тица редовно тражи и Једе? То нам даје повода, да својим зимњим гостима мало боље у кљун загледамо ! Ако им кљунове поиздаље гледамо, могли би их у две групе поделити. Које? На велико-кљунице и мало-кљЈЕИце. Па посмотримо другу групу побоље! Шта видимо ? Тице ове групе имају разнолике кљунове. Изузмимо две животиње нз груие, н. пр. коса и зимовку. Упоредимо — и шта видимо? Жути кљун у косовића дугачак је колико и глава, благо повијен, а пре врха мало као изрезан. Кљун у зимовке кратак је, вије д\г колико глава. Ири дну, н даље к врху, кљун Је округласт, наравно све шиљастнји до врха, налик на чигру или свијен »Фишек" (или куну). Ако с ова два облика кљуна упоредимо гљунове других тица, то ћемо придрул,и'ји царића ка косу; а врапца, жутовољку, шеву и сеницу ка знмовци. Наравн^. нма п међу њима ситних разлика.

У шеве је кљун дужн и слабији, но у зпмовке и жутовољке, код које опет, није кљун тако сведен као код зимовке, а сем тога ивице су му оштро жлебљене, да доњи кљун (вилице) залеже у горњн. Купасти кљун у сенице, нешто је побочно спљсштен. У главноме је кљун код зимовке, враица, жутоиољке, шеве п сенице куиаст. Кљун код косовића и царића има облик шиљка или шила обуБарског, с тога се зову ови кљунови ишласти. Ако садса оба облика кљуна доведемо у везу врсту хране, то онда шлази: да оне тице (о којима говорпмо), које се поглавито хране бобицама и ннсектима (кос, царић), имају чисто шиласте кљу-. нове; напротпв оне, које од семења живе, чисто куиасте кљунове, ма да сзоје младунце и они хране ннсектнма. Сенице заузимљу средње место, како по облику кљуна, тако и с обзпром на храну. Зашто је купаст кљун згодан за зриевље ? С тога, што има чврсте и оштре нг.ице; док шиласт кљун није за то подесан. 11о свом дејству оба ова кљуна раде оиако, од нрилике, као клештанца и ножице. Ножнце дејствују но дужини, а клешта на једној тачки. С тога се клештима — стискивањем — дају округласти пли коцкасти предмети боље издробитн, но с ножицама. Док за хватање пнсеката шнласт је кљун угоднији но кунаст, пошто њиме тпца доиире у мале скривене пукотине и празнине, у које су инсекти склонили своја јаја. Па шта смо од свега овог научили ? То: да што Је кљун дебљи, то већма живе тнце од семена и зраевља; а што је тањи, то већма живе од инсеката, Храна и облик кљуна стоје у узајамноЈ вези; једно се другим објашњава. Жутовољке су за храњење семењем још прилагодниЈе тиме, што у унутрашњости горње вилице (на непцима) имају Једну дугуљасту чвргу. б) Начин како итице налазе и узимају своју храну. Као год што су предмети за храну разноврсни, нсто су тако разнолики и начнни, како се та храна налази и узима. Ко мора више да се мучи: зрноједн или инсектоЈеди ? Наравно, ови иоследњи. Шта раде зрноједи кад траже и узимљу храну ? Очевидпо је најпростији начин, зрна, где се нађу, нросто узети. Тако и јесте код жутовољака, шева и т. д. Њихов се посао и састоји у прибирању (кљуцању, зобању) семена или н којИх бубица, које се ту, сдучајно, десе. ЗрноЈедн, који своЈа семена морају из какве чауре или љуске да отребе (чешљнкар илн штиглица), морају внше да се помуче. А мучно да ће се више имати да мучи кос. Како се наместе косовићи кад храну узимљу ? Бобицу, или други какав илод, откину кљуном, прогутаЈу нли отребе, да би одвојили оно што се једе, од онога што није за јело. На овом месту згодно Је поновити што и из ботанике, н. ир. како тице распростиру семење. Готово сва семена, коЈа тице распростиру, имају ове три особине: а) жнву, ириметну Ооју, коЈа се из далека може да сиази; б) сочну, месиату обдогу, какву тнце воде да једу ; в) имаЈу чврсту несварљиву опону око Језгра, коју , с тога, жедудачни сок не може да нагризе, па тиме чува семе од разорења, све дотде, док не доспе на место на ком ће да кдија.