Просветни гласник

3 И М Њ Е П Т И Ц Е

413

в) Утицај хране на тице у оиште. Ми се сећамо, како су хитре тичице: царић н сеница. Да ли не можете да доведете то у везу с начином њпховога храњења. Да; иисекти, њпхове ларве и јаја, не стоЈе свуда на видику, као семена; а, сем тога, инсекти могу и да се крпју и да беже од тице, која нх нрежа. Зрноједи не иоказују такву живахност. Бубо,једи но вас дан, док год је сунце на небу, једу; а зрноједи се задовољавају с два одређена оброка. Тако јелом и пићем засићена тица (зрноЈеди нотребују много воде за пиће — објасеити!), ма да овда онда неће оставити још какав сладак залогај (врабац — муву!), лагано одлети на своје склонито седало, сређује перје, опружа криоца, „чисти се", често се намести наједну ногу, склопи очи и задовољно се преда миру и спокојству (слично преживачима!). * После ових носматрања на реду је, да познатоме приновимо још коју новину, да ново с иознатим уноредимо и удружимо, па ио том да изведемо добит од ових посматрања. А. Систематски део. Довде смо се довољно упознали с веким зимњим тицама нашега краја. Сетимо се сад и оних тица, које нас остављају нреко зиме, селе се, и средимо их заједно с овима, које код нас знмују. Роду и препелицу сставимо за сад, ношто оне по грађи тела и сувише одступају од ових ситних тг ;а, о којима је реч. Поред црне гавранове нородице с купокљуницама и шилокљуннцама ми ћемо ставити славуја, кукавицу, чворка и ластавицу. Ако их према кљуновима поређамо, онда излази: гавран н његова дружина чине групу за се; славуји имају такве кљунове, као жутовољка и царић. Гавранима је близак чворак, са својим осредњнм, јаким и правим кљуном. А ластавице с њиховим кратким, до очију разрезаним кљуном, морамо одвојити такође са свим за се. А где ћемо да здружимо, најпосле, кукавицу с њеним такође јако разрезаним, мало повијеним кљуном? (Деца ће њу придружити чворку или шилокљуницама, где ћемо је, за сад, и оставити!) Тако можемо разликовати: 1. Големокљунице: чворци, гавранови. 2. Цеиокљунице: ластавице. 3. Шилокљунице: славуји, косови и царићи. 4. Куаокљунице: сенице, шеве, жутовољке и зимовке. (За овај мах нам недостају, ц ваља их доцније нрндружити: 5. Зубокљунице: сврачак; 6. Танкокљунице: амиоглава.)

Уноређење познатих с раније изученим граб\ љивицама. а) Кљун. Тице грабљивице имају кратак, снажан кљун, с горњом кукастом вплицом, која премаша преко доње. При дну има восковицу. 0»у восковицу (опницу) немају четири, напред побројане, птичје групе. б) Храна. Храна грабљивица састоји се из кпчмењака, стрвпаа; а ових ситнијах тица, као што смо видели, храна је: зраевље, бобице и инсекти. в) Нога. У грабљнвица су ноге с три прста напред, а једним назад. Оба су спољна прста нешто мало срасла једиом кожицом, која их при дну снаЈа. Други, оздо жуљевити прсти, наоружани су јаким, оштрим, савијеним канџама. Група 2. има такође ноге с три прста напред, једним назад; а исто су тако два спољашња прирасла. Прсти су, а п канџе, кратки. Само код кукавице видимо, да су два прста обрнута напред, два назад, с тога ову тицу и не можемо уврстити у 2. групу. г) Глас. Од грабљивица се одликују тице груие 2. још и тиме, што на доњем крају душника нмају извесан број мишића, који имслуже за произвођење гласа и иевања (апарат за певање). Сад још једном упоредити заједничке знаке: — грабљивица, и — родова: Сопчхв, ГппдШа, Шгипс1о, Тиг(Јиз и т. д. Добивање појма: аевачице. Б. Биолошки део. Нашим посматрањем зимњих тица ми смо не само проширили своја знања о тицама, него смо тиме загледали боље и у начин живота и на телесне облике њихове, које су с тим начином живота у вези. Хајд да се опоменемо још једном свега тога! I. Заштитне уредбе. а) Перје у шеве н препелице има боју и шару која одговара главном изгледу места њиховог сталног бављења. А нз других поука знамо још и друге заштитне уредбе, као: б) Кострешење. Тиме, кад тица перје накостреши, добива тело са свим измењен заплашљнв изглед. То тице чине, да што више страха изазову код свога противника. в) Најпосле, читава гомила других животиња имају нарочитих оружја (Зверови показују своје страшне чељусти).