Просветни гласник

414

II. Кљун и храна 1) Чпст купасти кљуи — храна врнаста. 2) Чпст шиласта кљун — храна пнсектп, и то се добивају по претходнол скидању са предмета шш скупљањем са земље. 3) Чист расцепљени кљун - храна. инсекти, и то се добивају хватањем, у лету, по ваздуху. 4) Грабљивички кљун — храна месо. Снажно докопавање п откидање залогаја. 5) Подсећај на чељуст у зверова, уста у бубоједа (јеж, кртица), копиташа, којима је првобитно (у степама) намењена за храиу тврда трава. У опште, при овоме подсетити, да, што је, поред очњака, више кутњака, у толико је иогоднија вилица за ирераду биљне хране. Ова посматрања завршити са свеждерима, као што су: свиња и медвед. III. Смена јкивотних појава а) Путовање тица. Наша посматрања поучила су нас, да се тице према зими, у нашим крајевима, разно понашају. Ми познајемо, како смо у почетку споменули, тице селице , које, пре но што би наступила оскудпца у хранн, остављају овде свој завичај (где су се излегле!), да у далеким крајевима проведу наше зомње доба (пољска шева); а позвајемо и друге, да их назовемо зимњим „јунацима", који своје нребивалиште и зими не остављају. Поглавито се селе тице цепокљунице и шилокљунице, дакле инсектоједи; а зиму издржавају поглавито купокљунице, дакле, зрноједи; а и такви инсектоједи, који своју храву прибирају по земљи нли по дрвећу и више траже јаја илн ларве, противно ластавицама, које лове, у лету, у ваздуху, живе инсекте. Инсекти, у колико нису пропали, притајали су се иреко зиме, док зрневља и семења има у великој количини како у позну јесен, тако и преко зиме. Тако се објашњава одлазак једних, а останак других. Наравно, уз то долази и то, да оним тицама, које остају, као да и недостаје нагон за сеобом, какав имају тице селице, Овде имамо још нешто да допунимо. Има н трећа група тица, која, кад настуни оскудица у храни, оставља своје досадашње место, иремешта се, и иде, тамо амо, у ближим или пострааијим круговима, ирелеће са осоја у сунчаније присоје планина и брегова; из шума у баште (зимовка), нз поља у баште, кад снег почне да пада (жутовољке). Ове се тице зову иремешталице. Тако имамо: тице селице, иремешталице и некретнице.

б) Зимње сиавање (код спсаваца). П код осталих животпња, с паступањем зиме, јавља се промена и смена жпвотних појава. За сеобом назаачујемо овде ноглавито зимње сиавање (подсетитн децу на сисавце), и то: 1. трајпо (јеж, миш, лешњар и т. д.) 2. прекпдио (медвед, јазавац, слепи миш). Завршно сиетематисање евега, што је довде у појединоетима проучено. Ученици могу, иосле свега овог, у своју књигу унети оваке прибелешке: 1. Сисавци , о чему већ треба да имају потребаи јјзвод у својој књпзи, као п од 11. разреда: Птице — а од овпх: 1) о тицама грабљивицама. Сад је ново: 2. Певачиие: разнолик рожаст кљун, без восковице, ноге за идење, апарат за глас. Храна: зрневље и инсекти. а) Големокљунице: 1) гавранови: гавран, вране, чавке. 2) чворцп, б) Депокљунице: •Ааставпце. в) Шилокљунпце: ]) Славуји, 2) Косовићи п царпћи. г) Купокљунице: 1) Зимовке и жутовољке, 2) Шеве, 3) Сенице. (Приновптп: плиске и сврачкове). Грађа тела. Унети : тнчјп скелет, облпк кљупова и образовање ногу. Живот. Унети овај обрађенп материјал, па додати: а) Непријатељи. б) Заштитна средства; Еострешење, Оружје, Сличност боје перја п околине. Примери: шева и препелица. Храна : Одношај вилица (кљуна) и хране: а) Грабљивички — храна месо. б) Шиласти — храна инсекти с предмета. в) Разрезан — иисекти што лете. Промене у животу : а) Зимње спавање: трајно и прекидно.