Просветни гласник

ПРАКТИЧНЕ ДЕКЦИЈЕ ИЗ ОЧИГЛЕДНЕ НАСТАВЕ

417

— Ако у једном заводу нема впше од 200 ученика, оеда лекар може вршити још какву дужност. Сви су лекари потчињенн меднцннском инспектору. Л.екарима је дужност да старије ученпке упозпају с основама хигнјене и Физнологије. Награду ће лекару даватп ученици. Глава IX. Мвдицински инсаектор школскога округа. Медпцинскн песпектор контролпше рад школских лекард. Он се бриие да лекари тачно врше дужност. Он лично прегледа све заводе у свом округу, и сабира и разрађује грађу коју му шаљу лекари. Он у свако доба пма право да походи сваки завод. Његови су распоредн обавезни за све заводе. Мора добро позиавати све заводе у свом округу и подвргав ^тп их периодичним санитетским прегледима. Ни једаи се завод не може отворпти, док не одобри медицинскп инспектор. Оспм свако-месечног пзвештаја о санитетско лекарском стању школа, инспектор је дужан сваке године поднети опширан извештај мпнпстарству, које ће публиковати оишти преглед саннтетског сгања земаљских школа. — Све остало уређује се специјалнпм прогј)амима. С рускога Гргур М. Ј.

ПРАКТИЧНЕ ЛЕКЦИЈЕ ИЗ „ОЧИГЛЕДНЕ НАСТАВЕ" или из Везкбања у гледању, мишљењу и говорењу Од Сим. Кон>евића 1-во ВЕЖБАЊЕ Именовање ствари Претходна нааомена. — Овпм вежбањем ваља ђаке (учепике н ученице) доводпти и довести, да аравилним и аравим сраским (а не турским, немачким и др.) именима илп називима пменују све оне ствари, коЈе или око себе внде, или оне о којима наставник може са свпм поуздано претпоставити, дн су им познате. При том учптељ (учитељица) полаз# од најблпжега, т. ј. од онога, што ђаци впде у школској дворници илп учионпци, н по том прелази даљима и одсутвим стварима, ну ииак такима које су ђацима познате. Учитељ (учптељпца), дају^# ђацима лака пптања, захтеваће од њих да му пменују називе или имена стзарп, разређујући пх ма с каквог гледишта, и тада ће тражитп да целину стегну у лаку псказну реченпцу, и да .је сви ђаци зборно понављају. Ако пак ђаци не буду знали назива или пмена којој стварп, учнтељ ће им га сам павести и захтевати да га нонове и понављају. Да бн како ово вежбање, тако и остала вежбања била што разноврснија, врло добро би било, кад би у свакој школи имало малих збнрака од ствари нриродних и уметнччких, те да се ђацпма из њих од времена на време по штогод показује, особнто ако У шкодској дворници пди учионици нема довољно грађе за гледање или посмаграње. Још је боље, да учагељ с ђацима кад и кад издази у слопроовини гдлвшис 1891.

| бодну природу, у поље, у шуму, у брда н т. д., и да им тамо показује и именује разноврсне познате и непозчате ствари. Кад и кад доноснће им по штогод. као н. ир. родова, воћа, цвећа, дрвећа, метала, и т. д. Показујући им све то, захтеваће да их ђаци са свих страпа посматрају п без онширна тумачења пменују, а имена или називе понављају. — Па и кад се сврши ово вежбање и пређе к потоњем, пе треба с тога још с овим престајати. Шта више, кад год буде згодна прилпка, учитељ ће показивати ђацима нове ствари н казивати пм њихова нмена ндп називе, а тпм ће се опет повраћатн к овоме вежбању, Тако стоји и са свакнм потоњим вежбањем. Ни једно није са свим једно од другог одељепо. а да се у којем познпјем не бп кад и кад могло по штогод узети из коЈег пређашњег, илп да се у којем пређашњем вежбању не би опет по некад могло с поједнним реченицама задрети у које потоње. — Што се тиче језика, у овом вежбању, као п у нотоњем, добиће се знатно мноштво именица (или самоставница, т. ј. самосгавних речп), које ће се пзговарати обликом једнине и множине, а уједно веасбати се и у одређивању родова (ирпродног рода и граматичког) И ако је у овом вежбању главпо да се нроналазе и изговарају имена, не смета нпшта, што ће ђацн псказати кад н кад н по коју сложену реченицу. Учитељ ће шта више око тога и настајати, а у овоме што долаза наћи ће но коју напомену.

Ми смо у учионици илп у школској дворници. У учионнци су учитељ (учатељица) и деца или ђаци (ученици и ученице). —У учионици видим пбд горњи (таван, таваницу) и пбд доњи или подину (а не „патос^ј.зидовеили стене(а не „дуварове* ни „мирове"), прозоре (а не „пенџере"), врата, нећ (а не „Фуруну"), — сто (иди, ако их је више: столове, а не «астале»), клупе (или скамије), ведику таблу (дрвену), таблице (камене), клуницу, ризницу (или „скрињу«, а не „орман" ни „додап"), ноднцу или вешаљку (а не «раф"), писаљке (а не „плајвазе" ни „оловке"), пера, књиге, писанке, цртанке, мастпонпце (а не „дивите"), врстар (а не „ленир" ни „правачник"), сунђер или спужву (а пе „спонђију"), 8 Р е ДУ. — учитеља (учитељицу) и децу или ђаке (ученике и ученпце). Учитељ. Именујте ми сад ствари у учпоници тако, да најпре наведете све оне ствари, које се находе по крајевима или закуцпма дворпичпнпм, па онда оне које су у унутрашњем простору собном! Ћаци. На обпму собном јесу: горњи пбд (таваница), доњи пбд илп подина (а не „натос"), зидови, прозори, врата, и т. д.; — у унутрашњем нростору собнои јесу: сто (или столови), кдуие, учитељ (учитељица), ђаци, и т. д. 58