Просветни гласник

418

НАУКА И НАСТАВА

Уч. Сад ми именуј све стварп, које су па поду или подпнн, — које о зндовпма висе, — које су па столу ( или на стодовима) н т д. — Прозвапи ће ђак одговарати на питања, а остали ће мотрити, да лп добро и псправно одговара, па онда да лп ће све побројатп или ће штогод ирескочити, те ће по потреби сваку нетачност исправљатц. Уч. Поновите сад још једпом имена побројених ствари! Нека свак каже што види, ну говорећи само о себи! Ђ. Ја видим у учионици под (горњп или тананиду), пбд пли иодпну (а не „патос"), н т. д. Уч. Сад поновпте још једном, ну тако да свак о себи рече, да он ове ствари вндп, али уједно и о онима који су овде с њим. Ђ. Ми видимо у учионицп горњи иод (таванипу), пбд или подину и т. д. Наши нас родптељп шаљу у школу, да научимо овде што корисно. Учитељ (учитељица) нас учи, паставља, упућује; ми ђаци учимо (примамо наук). У соби (у којој пребпвамо, станујемо, седпмо) је: сто, столице, клупице, седиште плн седпик (а не „соФа"), наслоњача (ако је пма), рпзнпца (а пе „орман", ни „шнФонер", нп „долап", а и скрипа је —зсгГпгит^зсЈггт, асћгет), ковчег (а пе „санд\к"), огледало, завесе илизавеси (а не „Фиронге"), пећ, икона (слика илн образ којег светптеља), слпке, врата, и т. д. — У собн обдап пребнвају мојп родитељи, моја браћа и моје сестре. — У спаваћој собн илп у ложннци је одар н постеља (а пе „кревет" = грчка реч), на којима ноћу свавамо. У кухини је огњиште (па било оно земљано, зидано од опека или железно а не „шиорхерт"), полица, ожичњак (а не „кашичњак«) и у њему ожице, лажице или жлнце (а не „кашике"), зделе, копање, земљанице, каленице, дрвењаче (а не „чинпје"), плитнце пли зделпце (а не „тањнри" ни „чанци"), грпци или лонцп, крчази (а не „тестнје" ни „ћупе", н др.), мплојка (а не „канта"), котлови (а не „казани" ни „бакрачп"), шерпење или шерпе (а не „кастроле"), клешта или клеште (а не „маше"), ватраљ, дрва (дрвље нлп дрвљад) за огрев и за ватру, и т. д. — У кухнни ради мати или мајка, кухарица, редуша, слушкиња н др. Кухарица куха или готови у кухпни јела. — На огњишту гори ватра (илн огањ), поред које се кухаЈу јела. У иивници или коноби (у подруму) су бачве пли каце за ракију, вино и пнво, сир (у качицама), месо, масло, скоруп (а не „кајмак"), земљача или земљак (а не „кромппр" нн „кртола"\ репа пли мрква, зел@н и остало зеље и поврће.

На иоду или сирату /тавану) видим кров, а на крову греде или брвна, рогове, жноке (паузнпце, плесма, летве), цреи (ане „ћерамнду" пп „цигле«), — насуто жито меко илп ситно : пшеницу, јечам, раж, кукуруз и просо, н стрмно : зоб или овас и ибр 11ЛИ карпшик, и т. д. У куКи п на куКи у опће впдим: кров, спољашње зидове илн сгене, основу или основ («темељ" = грч. р.), — пбд нли поднну, горњи пбд илп таванпцу, собе (или ако су велике н простране дворнице, а не „дворане" — „двор-хане"), и то : иребиваћу, спаваћу, чељадску; клетн илн стаспне, и то: спаваћу собу, спрбму (собу за успрему), или кућерак (кућер, кућар, а пе „вајат"); пивницу или конобу (подрум), под, спрат (таван), кухину, днмњак (а не ,.оџак"), двориште, стббор плн двор (а не ■ „авлију"), степеник (ако га има), канке па прозорима, — дрва, греде, рогове, жноке, даске, тренпце, камење, опеке (а не „цигле"), црепове, креч, леп, гвожђе нлп железо, стакло, — различито покућство пли покућанство. Покућство су: столови, столпце (разноврсне), клупице, полице, рпзнице, огледала,завеси или завесе, одар (а не „кревет"), и у њему постеља (узглавнице илн узглавља а не „јастуци", покривачи а не „јоргани"', плахте а не „чаршавн", навлаке, сламарнце, перине), часовник(а не „сахат"), умиваонпца (а не „леген« нити „лавор" и „вашкастен"), убрус (а не „пешкир"), — полпца, зделе, нлитпце, грнцп или лонцн, носуђе, врчине, милојке, стакленице (а не »Флаше"), котловн, просуље или тигањи, клеште, — светњаци (а не „чираци"), светпљке (а не „лампе"), жишци, скленнце или купице пли „чаше" (винске, пнвске, ракннске), ножевп и бритве, виљушке, ожице, ножнце (а не „маказе"), клпнови (а не „ексери)«, секире, копаче (а не „ашови"), лопате, и т. д. Ја живим (станујем) у Београду. — Београд је п град (а не „варош") и тврђава, тврђа или тврдиња. — Око тврђаве су зидине (острози) и ровови (а не „шаичеви"). — Кроз зпдпне пролаЗи се на велнка врата а не „каппје" (треба изређати н садашња вел. врата и казати где су која некада била). — У тврђави је црква Ружица, стан заповедника војног, војнички станови, купало или бања (топлица) (а не „илиџа" пли „амам";, затворнице (а не „хапсане"), за тешке преступнпке н т. д. — У граду (а не у „вароши") Београду су дворови (а не „конаци"), и то: краљев н митрополитов; цркве н то: саборна, вазнесенска, св. Марка и т. д.; величанствене и др. знатне зграде: велпка школа, академпја, срп. учено друшгво, народиа књижница