Просветни гласник

НАУКА И

НАСТАВА

У самом врту су: стазе, пролази и нрелази, лехе (леје), грмови, дрвета (збир. дрвеће), жбунови, зблев и доврће, цвеће и др. — Дрвета (жива, збирио дџве&еЈ: воћке, и то: јагоде ц дудови, трешње и вишње, јабуке и крушке, кајсије, брескве (глођве, лупије), шљиве, ораси; остала, и то: липе, багрене. брестови, кестени (дивљи) и др, — Жбунови: рибизле, огроз, купине, малине, и т. д. — ПоврКе и зелен: першул или петрожељ, бела и жута мрква шш репа, бели и црни лук, салата, кељ, кунус, грах, грашак, земњача, каленац или вилииа метла (а не „шпаргла"), ц т. д. Како се поврће и зелеи употребљавају за готовљење јела у кухини, зову се заједиички и кухинско зеље или кухинско биље, арорашИе. — Цветови (зб. цвеКе): љубичица, виснбаба, ђурђиц, споменак, јоргован, ружа, зумбул, караиФВЛ, шебоЈ, трндовиље, љиљан или крпн (богородичино цвеће), босиљак (босиок, босиље) и т. д. Кад изиђемо из места (села, градића, града) и оставимо га, долазимо у иоље. — У аољу су: брегови, брдашца или брдељци, брда, долови или долине, увале, њиве, ливаде, траве, жбуновп, дрвета (дрвеће), нутови, ровови, иотоци, баре, речице, реке и т. д. — Жито и иољско иројоашАе; пшеница, раж, Јечам, кукуруз, просо (меко или ситно жито), зоб или овас ц пбр или каришик (стрмно жито), па онда детелина, лан, конопља, мухарика и т. д. Кад се мало прође иољем, долази се у шуму, гај, луг и т. д. — У шуми су рааличита дрвета, која се зову шумска дрвета (шум. дрвеКе): храстови, букве, оморике или оморине, јеле, јове илп јелхе илц Јохе (јелашје), јасени, брестови, брезе, липе, јасике, јавори, борови (борје) и т. д. — Разноврсни жбунови, иов]Ј1е и ТЈиаве. — Дивље животиње ц зверови (звериње, зверад, зверје): јелени, срне, зецовц или зечеви, дивље свиње (веирови), вуци или курјаци, лисице или лије, јазавци; вране, сове, детлићи, чапље, јастребови и т. д. Поред Београда теку Сава и Дунав. — Дунав и Сава јесу реке. — Са страна тих река јесу обе обале или оба брега (а не „баири"), десна обала и лева. Да би се обе обале правилно назвале, треба се лицем окренути онамо, камо тече вода. — Десиа обала савска уза сам Београд утврђеиа је каменим васипом. — Код железничке станице водп преко Саве леп каменц мост (а не „ћуприја"), иреко којега прелази Саву поворка железних возова путничких, теретних, мешовитих, пролазних и др. М но Сави ц ио Дуваву идове ватрењаче илп парне лађе илп парнц бродови (а не „ дпмшифи " и „вапори 1- ), обичне лађе, лађице, шајке, чунови и сплавовп. — Вода се и у Сави и у Дунаву непрестано

креће; с тога се и Сава и Дунав зову текуће воде. ТекуКеводе јесу: великереке (речине), обичне реке, речице, потоци, извори или врела и гдекојч ровови. У другим неким водама вода обично мирује, и с тога се оне називају стајаћим водама. СтајаКе воде су: мора, језера, баре, ритови, млаке, каљуге или каљуже и гдекоји ровови. — На обалама тпх вода често расту: трска, рогоз, сита, шаш, шаша, шашак, водене руже и др. водено цвеће; по води често пливају водени кончићи. — У водама живи миого риба, као: шарани, штуке, сомови, гргечи, кесеге, деверике, јесетре, смуђеви, лињаци, караши, мрене, кечнге, симови, моруне, настрмке, црвенперке и т. д.; — даље : гуштерп, змнје, корњаче, жабе, раци, пужеви, шкољке, водене бубе, водени црви. — Зими је вода често покривена ледом, те се може онуда ићп и прелазити. („Кад лисица преко леда пређе, онда можеш и топове превозити". Нар. пословица). Ја сам са свих страна окружен ваздухом, а не могу га видети. — У ваздуху лети много итица: врапци, ласте, шеве, вране и гаврани, свраке, чворци, роде, препелице, јаребице, косови, дрозгови, славуји, шљуке, дивље гуске и пловке, дивљи голубови, пупавци, чаиље, зебе, чешљугари и т- д. ; — бубе и зарезници: кокице, мухе, бухе, пауци, пчеле,- бубе маре, различни лептири, комарци и др. мушице. У ваздуху видимо много ваздушних иојава: облаке, кишу или дажд, снег, град или т^чу или крупу, росу, мраз, маглу, иње нли сјеверину или ћић (иње је зимн смрзла магла), слану (елана је у аролеће и у јесен смрзла роса), муње, дуге, нраскозорје или нрозорје, зору, сумрачје нли сумрак, змајеве (ватрене кугле) и дрНад собом видим, као неки велики плави свод, небо, а на небу видим: сунце, месец и (много других) звезда. (Даница се јутром зове зорњача, а вечером вечерњача). — Сунце и месзц сјаје се и сијају. Звезде блистају и тренере или тренте. Поговор. У претходној напомени изречно је казано, за чим се овим вежбањем смера и шта му је главни задатак, а сад треба још нешго и накнадво напоменути. У овој је лекцпји узета престоница Београд као место живљења или стаповања, а сваки учитељ (учитељица) треба да узме своје место живљења за полазпу тачку, па с тога и све називе или имена да примењује према помесним нриликама и одношајима (овим се не мисли рећи, да не иснравља свих турских, немачких и др. страпих назива различних ствари, и да цх не замени српскима, но да даЈе ређати само оно, што је ђацима његове школе познато, и по том ће, разуме се, у сеоским школама много назива отпасти, али за то треба доста других додати, којих овде нема); иа ни један београдски учитељ (учитељица) неће