Просветни гласник

424

КЊНЖЕВ11Е ОБЗНЛНЕ

КРИТИКА И БИБ1И0ГРАФИЈА.

КЊИЖЕВНЖ ОВЗНАНЖ Теориска и практичка статистика. Написао Ј. Јансон, професор иетроградског университета, члан међуиародног статистнчког института. Превео и допунио Раша Милошевић. — Издање и штампа крал,евско-српске државне штампарије. У Веограду 1891. Велика 8°. — Цена 3 дин. Отр. VIII. и 311, с два прилога. До прошле године, када се први пут у нас појавила књнга »Теорија статистике" од др-а Густава Римелина, у преводу др. Миленка Р. Веснића, ми нисмо имали ни једнога дела о овој науци на нашем језику. Иа и то наше ирвенче и јединче у овој струци нрошло је у нашој књижевности, као н свака друга наша књижевна новина, неопазно, мадаРемелин, »чије гледпште на статистику данас усвајају скоро сви научњацп не само у Германији« 1 ) — то нпје заслужио. Књига, којој горе исписасмо наслов, друга је по реду у нашој књижевности, која се бави статистиком као науком, како се данас она у научноме свету схвата. Поздрављајући радосно појаву ове књиге у нашој сиромашној књижевности, ми смо намерни, да, у редовима који долазе, скренемо пажњу нашим читаоцима на њу и да их, ма и површно, упознамо с важноћу ове науке. Многи схватају статистику као неку залудницу. Не мало сам пута чуо, и то од људи, који у првоме реду могу да служе као статистички органи зч, прикупљање разноврсне статистичке грађе. «на што ће ти подаци ?" Све што они од онога прикупљања статистичких података разумеју то је, да држава треба да зна колико има становника, колико има способних синова за војску, колико има пореских глава, колико школа, ђака и т. д., и то само тек да зна. за своје административне послове. За научну потребу, за расветљење многих друштвених појава, прикупљање статистичке грађе, они никако не могу да разумеју. Међу тим сувремена статистичка наука баш се тиме и одликује, што она има за предмет друштво, његово уређење, иојаве које се у њсму догађају и целокупни његов живот, а држава само може да се користи ресултатима њенога испитивања. Овако схваћена статистика као наука, данас заузима јсдно од најугледнијих места у друштвеним и државним наукама и у свима друштвеним питањима служи као најмеро1 ) Ј. Јансон, стр. 26.

давнији суђаја. Примера ради ми ћемо навести једно питање, које сваки дан изшзи пред нас и које дубоко засеца у будућност свакога друштва. То је питање о браку. У нас је у последње време нагло почело освајати мишљење о женидбшш, које се иеказује у познатој изреци : »Што од једнога слепца да правим два?«, и то не само по варошима, него, на жалост, и но селима, нарочито у онима која су ближе варошпма, те лакше примају варогаку акултуру". Ово мишљење налази свога оправдања и основа у тешким приликама за живот, у које се ставља Фамилијаран човек према склопу и уре^ењу данашњега друштва. То мишл»ење, можда и нехотично, нодржава и сувремена држава целим својим законодавством. Међу тим статистика брака најочитије доказује, да све болести, које сналазе човештво п које записује статистика, највише се појављују на нежењеннм, него на жењеним људима. Чувени француски научник Бертиљон, који је ово питање наро чито проучавао , пружа нам у својој расправп „Мапа^е/ штампаној у »БшКошшге епсус1оресНдие с!ез 8шепсез теШса^ез«, непобитне доказе за то 1 ). По њему нежењене људе чешће иостиже рана смрт и лудило; код аих се чешће опажају наклоности к преступима и самоубиству, него код жењених људи. Где је брак још благословен и породом, ту је добротворни његов утицај још јачи Ну оставши удовци, људи поново падају у оне исте иеповољне ногодбе, у којима су живели пре брака, па јога и горе. Само ако су остала деца, која још чпне породицу, умањују зло за половину; ако, пак, њих нема, то, као што показује демограФија (паука о држави и народу), положај удоваца постаје много гори, него за време брака. То је у кратко слика, коју нам даје упоредна статистика односно нежењених људи, жењених и удоваца. Да размотримо сад понособ сваки од ова три грађанска положаја. 1. У доби од 25 до 30 година смртност међу нежењепима је готово два пута већа, него смртност међу жењеним (од 10 случајева нежењених 6 жењених). У свим другим добима старости опажа се иста разлика. Тако у доби од 45 до 50 година 11 случајева међу жењеним на 20 међу удовцима, и тако даље. Нарочито код удоваца у млађим гох ) СвФ.тт,. Ежем^сачнни литературно-научнни журнадг. $ 9. Сентабрв. 1879. стр. 65.