Просветни гласник

КРИТИКА И БИВЛНОГРАФИЈА

425

динама смртност је много јача. У доби од 25 до 30 годмна ми налазимо код удоваца (место 6 смртних случајева, као међу жењенпм) 22 на 1000, т. ј. цифру скоро чстири пута већу. Из овога се види, да се смртност међу двадссет-петогодишњим удовцима равна са смртношћу међу жешеннм људима у доби од 50 до 60 година ! Ну овде нам треба нриметити, да брак код мушкиња у доби испод 20 година веома штетно утиче. Млади сунрузи умиру у огромној сразмери, што показује, да он није за њих (50 смртних случајева годишње на 1000 живих, место 7 као међу нежењенпма у тој доби). Узрок њихове смрти понајчошће је јектика. Код женскиња налазимо те исте законе односно смртности с том само разликом, што се они овде п.)јављују у блажој мери и несталније. У свима добима смртност удовица јача је од смртности удатих жена, и то је нравило истовотно с оним, што смо нашли код мушкиња. Тако у доби од 25 до 30 година код удовица је 17 смртних случајева, док код удатих само 9 (на 1000 живнх). Таква је смртност и у осталим* добима старости, само у мањој мери. Ну смртност код девојака појављује се у чудној противности. До 25. године она је мало мања од смртности удатих жена (8 случајева место 10). Ну иочињућп од 25 година, смртност удатнх жена готово се не увећава до 50 година, док смртност старих девојака воома брзо расте. У 45. години она превазплази чак смртност удовица и остаје већа до дубоке старости. Из овога се види, да, ако је удово стање убитачно за женскнње, то ипак не тако, као за мушкиње. Оне живо без нас лакше, него ми без њих. Ну инак и за њих брак чини благотворпији друштвени положај, него безбрачност. Наведени ресултати, до којчх је дошао Вертиљон у 1877. год., проучавајући ово питање у Француској, Велгији и Нидерландији, где је то било могућно према прибављеним подацима, заинтересовали су и Ита.шју, Шведску, Баварску и Швајцарску, те су и оне наредиле прикупљање оваквих података, којима су такође констатовани ови исти закони, по чему можемо закључити, да су они општи у свима земљама. Наша статистика о кретању становннштва не упушта се у ове «појединостн,» те се с тога њоме но можемо ни послужити у овоме питању. 2. Да размотримо сад ово нитање с друге стране, т. ј. са стране криминалности н морала. Ту ћемо се одмах срести с једном врло значајном појавом, на име, да прпсуство деце ослабљује и умањава наклоиосг к престушша и самоубијству. просветни иисник 1891.

У први мах изгледа, да доца, увећавајући собом терет и бригу човеку, треба да га бацају у још већу беду и да га јаче нагоне на последпце очајања и лудило. У самој ствари није тако. Човек ређе помишља на смрт онда, кад има о коме да се стара, нарочито кад је ту у пптању васпитање деце; а жеиа га тепш у трудпим пословима и олакшава му испуњавање ове дужности. За доказ овога најјаспије говоре циФре. На милијун супруга којн имају деце долази годишње 205 самоубистава, док на милијун бездетних преко два пута више, т. ј. 470. Мођу удовцима бива два п три пута више самоубица, него међу жењенима. Ну и у овоме се очитујо знатна разлика пзмеђу удоваца с децом и удоваца без деце. Док у првом случају на милијун удоваца долази 526 самоубица, дотле у другом иреко 1000, кад је породично огњиште већ са свим угашено. Женскиње, упоређено, с мушкињем, сразмерио је мање склоно к самоубиству. Но у толико на њих много благотворннји утицај има породнца: код жена, које имају дсцу, три пута је мање самоубистава, него код бездеткиња (45 на 158), а удовице, за ^оје је васпитање деце особито тешко, одлнкују се миого већом љубављу к животу с том тешком дужношћу, него без ње (104 самоубице место 238, као што је међу бездеткињама-удовицама). Испитпваље односно преступа даје нам ове упоредне ресултате. На милијун оцева долази 186 иреступа, а код људи жењених а без деце 287, Овде па свакп начии мора се узимати у рачун само зрелчје доба; јер је познати Факат, да су млади људи склоњенији на преступе него зрели. Код удоваца налазимо ту исту разливу, што значи, да стална контрола породице веома силпо утиче и задржава човека од престуца, као и од самоубиства. Женскиње, и ако је мање склоно к преступима, ипак то не умањује значај породице па криминалност. Нађено је, да бездеткињо чине равно два пута впше преступа, него матере породица. Изузетак чине удовице с децом, код којих, по свој прилици, има јака утецаја њихов теретан и незаштићен положај у друштву. Ну ипак и та је разлика врло незнатна (44 преступа чине удовицо с децом, а 35 бездеткиње). Мн нитн имамо намере, нити је овде томе место, да питање о браку и његов значај у социолошком погледу нсцрпно изложимо. Ми смо овде само изнели неколико статпстичких података о томе питању и рссулгате, до којих је дошао чувени фрапцускп писац, хотећи тиме да докажемо, колики огромии значај има статистика у решавању појединих друштвених пигања. И из овнх података јасно се впди, да брак, као друштвена установа, 54