Просветни гласник

426

КЊИЖЕВНЕ ОБЈНЛНЕ

има нресудна утецаја на здрав и нравилан развитак и друштва и нојединаца: он продужује човеку живот, уклања многе болести, лудило и наклоност нреступима. Према овоме и држава, као нредставник друштва, не може и не сме остати равнодушна према узроцима, који стално делају противу ове установе. Да пак све то сазна и пронађе пута и начипа за отклаљањс штетних узрока и последица, мора веома пажљиво и брижл.пво неговати и обрађивати статпстику, која је једина данас кадра да многа нерешена и замршена друштвена питања правилно расправи и упути их правилном току. * Из наведенога примера статистичког посмчтрања надамо се да ће сваки јасно увидети, да статистика, као наука која нзучава друштво и целокупни његов живот, има за задатак »не само да констатује Факта, чињенице, него и да нронађе узроке њихове, и да одреди законе по којима ови узроцн делају. Појаве, којима се статистика бави, морају имати две битне црте: 1) да долазе у ред друштвених појава, 2) да су под утицајем не само сталних, него и промењивих или случајних узрока. Према овоме не може бити статистичка чињеница сваки Факт, који се бројем иеказује, па макар се п друштва тицао. Повртина каквог месга, дужина какве реке, железнице — нису статистички подаци. Али ири свем том статиетика се може и њима користити. Ове чињенице, пошто су већином непромењиве величине, могу нам послужити само ради упоређења с промењпвим величинама« (стр. 3.) Писац нас у овоме делу доста опширно и с довољно прецизности и јасности упознаје с овом веома важном науком. Одмах у иристуау казује нам каква је наука статиетика, какав јој је задатак п делокруг, и износи нам псторију њену, како се она развијала од најстаријих времена до данас. Том приликом нас упознаје и с разним статистичким школама, где су веома опширно изложени и социо.шшки погледи О. Конта. Од најјачег утецаја на развитак статпстике као науке био је Кетле, чувени астроном и Физичар, ученик Лапласов, који је први измирио погледе позитивизма с механичким погледима математичара на друштвене појаве, због чега је и стекао име оснивача тако зване математичке глколе у статиетици. После њега већина статиетичара, који су писали о методу или о предмету п задатку ове науке, само су га копирали. Најоригиналнији доцнији статистачки радови јесу: с методске стране Дш/Јо-а и Гери- а, а с опште историјске — Вагнера и Римелина. После овога приступа, у коме је изнео задатак статистике и историју њенога развића (стр. 1 — 26),

писац прелази на саму пауку. У I, оде.вку говори о статистичком иосматрању као особитом мстоду, који у статистици влада (стр. 28 — 42.). У II. одељку нас упознаје с разним статисгичним установама, где најпре говори о њиховој историји и теорнјп, а за тим прелази па етатистичке устаповз у појединим државама, како су онс постајале и развијале се. Код Орбије преводилац је знатно цроширио одељак који говори о развитку статистике у нас. Ту је у главноме цитнрао закзн од 8. априла 1881. год., којим смо ми први пут, бар па хартији, добили организовапу статистику (стр 42 —94.). У III одељку говори се о томе, како се статистички иосматра, иа се у томе износс, као примери, и поједине појаве, над којима се врши статпстичко посматрање, и уједно се казује како се и практички то посматрање врши у појединим државама. И овде је преводилац, онде где писац говорн о пописима становннштва у поједииим државама, унео иеторију нописа стаиовшнитва у нас и последњи попис од 31. декембра 1890. год. у свој опширности са свима упутствима и Формуларима. Ну овде је преводплац са недовољне нажње и обазривђсти, рекли бисмо, поступио противно плану и реду нишчеву у излагању поједпних статистичких операција, те је, говорећи о последњем нашем попису становништва, у исто време уврстио и попис домаће стоке. Оно, истина, у нас су оба ова пописа била спојена у једно; али кад се онн проматрају и изучавају с гледишта науке, онда се они морају одвојити тим пре, што се л писац, у чију је књигу преводилац ово унео, придржава овога рзда, тачно нздвајајућм сваку поједипу статистичку операцију, и о њој говори како се она врши у појединим државама. Тако, иосле говора о попнсима становништва, иисац прелази на пописе других појава друштвеног жпвота, као: попис ст.шова, статистику пољске привреде (где долази и попис стоке), статистику индустријску, санитетску, криминалну (и овде је нреводилац унео шта се п како се у нас радило и ради иа криминалној статпстицн) и т. д. Одељак IV. говорп о сређивоњу и издавању ирибране статистичне грађе (стр. 222—242), а у V. и последњем одељку говори сс о научном обрађивању статистичке грађе (стр. 242 — 311), који управо и јесте теорија статистике. Оваки је од ових одељака израђен, и ако не баш доста прегледно, али ипак доста јасно тако, да се читалац, читајући ово дело, осећа као да ради у неком статистичком биро-у под надзором вешта и стручна управника, који му не проиушта ни једну ситницу објаснити и теоријски Писац је, истина, своје дело пустио под насловом »Теорјл