Просветни гласник

427

54*

статистики« (тто преводилац, узгред буди речеио, нигде ое помиње, ма да му је дужност била да образложн иромену иаслова), али је оно у истини уједно и ирактични упутник у појединим статистичкнм операцијама, и то већим делом сво.јим. Поједине су партије, шта више, и без потребе сувшпс развучене, ну за то опет опе нису на одмет нрактпчном статистичару. Опецпјално за наше потребе, где је статистика још у повоју, ово је дело као наручепо. Њиме ће с успехом моћи да се кор^^сте сви они радници, који су, било по службепом свом послу позвапи да се бавс статистиком, било да се употребљпвају као статистички органи за скупљаше статистичких података. Ко се год бави статпстиком, тај ће знати колико се има муке и кубуре с л.удпма, који се обичпо утребљавају за статистичке органе, а који немају ни појма о "статистици, њеној важностн п потреби за што тачнпјпм подацнма. 0 те страие ми честитамо преводиоцу на срећном избору, којн је учинио овим делом. Ну не можемо тако исто г. преводиоцу честнтати и на ареводу. Далеко од тога да посумњамо у преводиочево зиањс језика, с ког је ово дело преводио, као и познавање самога предмета, 1 ) ми смо склони да верујемо, и ако му не служи иа олакшпцу, да су томе узроци недоввл,на аажња, хитња и штамаарске аогрешне. којих у V. одељку толико има, да ми сумњамо е је ту и држана коректура. Поједина, иак, места су нсјаена, погрешно преведсна и непотпуно разумљива, а при том и често рогобатним језиком исказана, да веома штете само дело. Да не бисмо, случајно, учинили г. преводиоцу какву неправду, ми ћемо овде цитирати иеколико таквих места, упоредо с оригииалом,. како она тамо гласе, па нска сами читаоци пресуде. У преводу стр. 2. »Због ове сувишне индивидуалности, особењаштва друштвених појава (!), не можемо у њиховом изучавању и објашњавању применити пи метод дедуктивни иити пак непосредно метод индуктивни, пего само метод рачунски и непосредно с њим везан метод обратно индунтивни(!? У оригиналу стр. 3. «9та внсшал степенв ин • дивидуалвности обшественнихЂ лвленш дћлаетЂ мало приложимнмЂ кђ изучешн) и ооЂнснешго ихђ какЂ методЂ дедукцш, тзкђ и прлмон индукши, предоставллл исклгочителвное господство методу числеиному и непосредственно сђ нимђ свазанному обратно-дедуктивному ироцессу вивода." У преводу стр. 98. »Административна статистика разликује ове облике становништва: &)истинско, ') Пронраћајући свој превод, т. преводилад је у нредговору изиео неколико једрих мисли о реорганизацији наше | статистике, које довол>но јанче, да је о овоме предмету оз- ! биллш ра:шишл.а(1 и да је и иозваи да. о овоме суди.

фактичко становнихитво, то су свп становници, којп су били за време поппса у извссном месту, ћ) становншитво настањено, аравно, то су сви становницп, којп обпчио жпвс у пзвесном месту, свс једно је, да ли ћс они бити у своме обичном месту становања за вроме пописа или нећс бпти (опо је раппо истинском становннштву, вишс оном што прпвремено одсуствује), с) становништво аравно нлн настањено јесу сви становнпци, који су сс у извесном месту пастаннли, па их попис затекао илп незатекао (м. не затекао) у месту." — Према овом преводу ми не видимо ннкакву разлику између другог и трсћег становништва. Сем тога није истина, да је становништво настањено, иравно, равно пстинском становпиштву вшпеоном што прпвремепо одсуствује: У истинско или Фактичко становннштво улази п оно, што се ту прпвремено, случајно затекло; међу тим то се становннштво никако не можс убројатн у настањено, него се оно одбија. У оригиналу, стр. 192., тај пасус гласи овако„Административнал статистика различаетЂ сл-ћдуГО1Д1С видн населенјл: а) Населсше паличпое (рори1аУоп с!е Са1(;, ог^аапчуезепЈе Веуб1кегип«') — зто всћ т'ћ жптелн, которне находилисБ вђ данномЂ м^ћстћ вт. момептЂ производства псреписи. в) Населсше осћдлос (р. с1е вејоиг ћаШие1 ои (1от1сШеес1апз ГассерИоп огсНшиге (1и (1ош1сИе, \Уоћпђеуо1кегип^) — ато вс ^ћ жителп, которне обнкновеппо живутЂ вђ данномЂ м ^ћсгћ, все равно, будутЂ -ли оип тамЂ находитБСл на липо во нремл переннси или нћтЂ (= налнчное населеше — временно присутствукицје времснно отсутствугош1с). с) Населепје гори дическое (р. с1е с1гоИ ои 1е^а1е, ^оћпаИг — ос1ег ћећпа^ћегесћН^е ВеУб1кегип§) — зто всћ жптелп, им^гопце вђ данномЂ м ^ћсгћ свого осћдлостБ (<1огшсЦе 1в@-а1), независимо отђ того нашла ихђ переписв на лицо, или н*ћтЋ.... ц Као што читаоци из овога впде, г. преводилац је, хотећи да буде и сувише слободан у преводу, па свим погрешно превео ово место. Писац ових редака штампао је прошлс године, по овом нстом ппсцу, расправицу о аоаису становништва, п у њега овај пасус гласи овако: »Администратнвпа статистика разликује овс облико становништва: а) истинсчо, фактичко становништво, то су сви онн становници, који су били за време пописа у извосном месту; в) становништво настањено, где се разумеју сви етаповпицп, који обично жнве у нззесном месту, па били они у своме обичном месту становања за време пописа илн пе, све једно је (опо је равно истинском становништву — оно што прпвремено присуотвује оно што привремепо одсуствује); с) становништво иравно, то су свп становници, који су се у извесном месту правпо нанастанили (ЛогтсИе 1е§а1), па ма онн и мењалп обично место свога становања." 1 ) Још само један пример о каквоћи превода, па да завршнмо, јер нам се и преко воље овај ирпказ сувише одужио. На странп 292. превода, где је реч о картограмима, стојп: »Синоптичке мреже таквс су, у кој'с ') 0 попису људства (становшштва). Једна статистичка онерација ио Ј. Јапсону од М. М. ПротиЛа, 1890. стр. 21.