Просветни гласник

428

ОБЗНАНЕ

су пренесене пажљиво само у главноме потребнп геограФски подаци ; па таким мрежама представљене су, на пример, границе административних јединица пеправилним сликама, престављене правама, које само подсећају на љихову истиниту слику; реке и друмови представљени су изложеним линијама, об • раћајући при том пажњу на најважниЈе промене, а кад што и само правим линијама 8 — Ми мислимо, да нико од читалаца, кад ово прочита, неће више зиати о синоптичким мрежама, него што је и пре тога о њпма знао. У оригиналу, стр. Г> 09., гласи овако : 0 Синоптичесшд с$тки сутв такјд, на которнхт. всћ требуемнл географическјн дангшн нанесеин сђ соблгодеН1еМЂ толвко главннхЂ контуро†или 'голбко вђ ободихЂ чортахЂ; на такихљ с%ткахЂ наприм^рг границн административннхЂ д%ленШ обозначенн неправилмнми Фигурами, состодпдими изђ прамнхЂ лннш и толбко напоминакнцими дМствителвпнн ихђ очертанЈл, р4ки н дороги означенн ломаннми лиН1лми сђ соблгодешемЂ главннхЂ изм^пенШ направлешл, а иногда и просто прдмнми лишами « (Синоптичке мреже такве су, на којима су сви потребни геограФски подаци унесени само у главним контурама или само у општим цртама; па таквим мрежама, на пример, границе адмпнистратпвне поделе означене су неправилним Фигурама, које се састоје из правих линија и које само подсећају на њихов прави нацрт, реке и иутови означени су ломљеним и испрекиданим линијама с нарочитом пажњом на главне промене правца, а каткад и иросто иравим линијама).

Да завршимо. Као што читаоци виде, дело је захтевало од г. преводиоца много више и пажње и љубави ири преводу, него што му је он поклонио. Српски језик и интерпункција такође су страдали. Ми смо нарочито наводили подуже цитате, да би се јасно могло видети и једно и друго, и мислимо да бисмо се огрешили о стриљење читалаца, кад бисмо се још дуже на овоме задржавали. Ну поред свих овнх недостатака у преводу, ми најтоплије препоручујемо ово дело свима онима, који се интересују за ову науку, а нарочито наставницима основн. н средњих школа, судијама, свештеницима и осталима, који се често унотребљавају као статистички органи. 26. јуна, 1891. год. Београд. М. М. Протић ћетеаћгеп тг имв ип<1 иивеге КшЛег ТОГ Мегте»1е1(1еи 1 — Ете геИ^етанзе Рга§е, ћеан1\\<ог1;е1 \?оп Вг. АЛо1( 8ееИдтШ1ег, РгоГеззог Гиг КегуепкгапкћеИеп ап (1ег 1Јп1уег811а1 11а11е а. 8. Вгев1аи, Уег1а§ уоп ЕЈиагс! Тге\уепс11 1891. — Мала 8", страна 60. —

»ТЈпвеге 2еИ ћа1; 8о те! ^егкеп, сЛег веЋ,г гоепгд Уег«.' 5 V. Кга®-Е1з1пе. Ову класичну изреку ве.шког исихијатра 110тврдиће не само лекари, већ н паставнпци гимнасија, мушкнх и жеиских основних школа, па и средње образована лица. Не треба човек парочито да иде у библиотеке, да се тамо пз специјалних дела уверава о истини њеној; нити пак треба да због тога нде па велике университетске клинике за нервне болести, да се ту на живим патницима уверава о истини њеној: наставник пе треба ништа друго да чини, до само да на своме часу посматра учепике своје. У једној ће клуии вндети бледо лице једног малише. Један иоглед наставпиков довољан је, иа да му се лпце зажари, и да одмах иребледи! У другој ће клупи видети другога, како је своју главу наслопио иа пребледеле ручице. «Јеси ли болестан ?«, пита га љупко његов нежни наставник, а малнша му одговара кроз плач: »Глава ме боли, господине!« Трећи моли покорно да изиђе на чист ваздух — слошило му се! Изглед његовог лица каже наставнику да га што пре пусти, иначе ће се малиша стропоштати на земљу. Зар треба тек да набрајам трзање целог тела, несавладљиво млатарање рукама и ногама код многе деце?! Наставник их наравно казни са чистом савешћу, јер у школи треба седети мирно! Школа неће да зна за нервне трзавице! Не може се за то бацати кривица на наставника, јер није ни психијатру лако ставитп границе нормалном и ненормалном бићу, у толико теже, што на једној страни у школи има много ђака бледог лица, мутна ока, трома бића и старачког лица, смућене, блесасте природе, а на другој оиет има их много који су раздражљиве, бурне природе. Свака их ситница доведе у највећу љутину и бурне аФекте! И једно н друго није нормално. Добро срце, љупка н мила реч омиљеног наставника мсже такој деци донети врло много добра и користи. Или зар треба тек да говорим о нервозним лицима ?! У данашње време постала је мода рећи: »Нервозан сам. Ах! моји нроклети нерви!" Лепи пол у томе предњачи. Ну, у овој моди има, изузетно, мпого збиље. Лајици обично мисле о такпм лицима, што много јадикују на своје нерве, е тоннјенпшта друго до просто уображење. Искусан лекар пак у већинн случајева мора на жалост да потврди, у самој стварн, истините речи дотичних лица. Најжалосније је пак за људски род, што број таких лица није мали 1 Страх чрвека хвата, кад помисли,