Просветни гласник

КРИТИКА И БИБЛИОГРАФИЈА

429

како данашњи нараштај стоји са својим нервима, а коса му се па главп диже, кад почне да размишља о потомству. Та и лајицн имају неког знања о наслеђу, ако не из литературе или кличичног материјала, а опо по чувењу или из искуства на себп. 1 ) Природпо је, да ће се.свакп загштати : па откуда и зашто смо нервозпп, зашто има тако много нервних болестп ? Писац ове расправе објашљује то врло лепо, само паравпо он не води рачуна о нама Србима. Говори нарочито о утицају Фрапцуске револуције п буие од 1848. г. на становништво. А зар ми Србн, односно наши старн, нису имали још жешћу ватру да издрже у ратовима с Турчином, или зар вечито тлачени Србин данас живи мирним, спокојним животом !? Природно је, да су борбе и иолитички живот имали силног утицаја на нервпи систим наших предака. Нервно болссти зачеле су се још код наших старих. Писац говори даље у главноме овако : „Да сс врло много постигпе, а по могућству за врло кратко време; прецењиваше самог себе, своје телесне и душевне снаге; несреКни бракови : напорни и дуготрајни рад, — недоволзно или пеумесно онорављење тела и ума после таког рада ; неспавање или рђаво спавање": узрок су што у наше дане пати све више и више лица од нервних болести. Ко је у стању да удеси свој живот тако, да се ови и сви узроци у опште отклоне, који проузрокују нерв. болести ? Како дакле да се сачувамо од њих ? Пнсац нам даје и на ово леп одговор. И сам уверен, да је у животу човечјсм много што шта немогуће, он ипак врло умесно вели, да бар слободно време ваља уаотребити на иаметан одмор, па вели даље, да се у недељу треба одморити и од душевног рада. Велики Енглези, којимаје „време новац", придржавају се овога веома тачно, па пису пропали ! Имао сам прилике да се познам с многим лекарима из Енглеске и Америке у једном овд. лабораторијуму за микроекопске радове на первном еистему. Сваки је од њих био одличан нример вредноће, ') Дре кратког времена дође у амбул. за нерв. болести једна сирота жена са синчићем од 5 година. Вели да Јој синчић још није проговорио. Мој пошт. учитељ, г. проФ. К,раФт-Ебинг, рече детету да седне. Оно то и учини. ,Господо", окренув се нама присутним рече К-Е, »центрум органа слуха и свести интакт, центрум за говор афициран !* Сирота мајка упашће му у том у реч и рећи: »Ја сам проговорила тек у својој 7. год., и муцала сам до 12. год.* »Видите, госнодо, колика је сила наслеђа« рече нам проФ., а сироту жеву испрати с речима: ,Не бојте се, надам се да ће малиша проговорити, па макар и мало доцније него Ви, забавл.ајте се много н.име, говорите му непресгано разне рми, иа ће он ироговорити.* —

разборнтостп и умешностп. У недељу пак никад ниједанод њих нпје хтсо доћи да ради. Питао сам их зашто тог дапа пеће апсолутно ништа да раде од научних радова. Сваки би ми од њих одговорио, да је то дан за одмор. Они тог дана иду у цркву, па после у шетњу. А наш гимназијски ђак не може у недел^у ни да честнто руча од силних задатака!! Позната је ствар, да је неспавање или рђаво спавање највећи непријатељ нашег нервног система. Зато пнсац и вели с правом: у одмор долази ире свега сан, миран, аријатан сан\ Поремећен може бити сан или због ирекомерног рада, нарочито умног, или због неке већ дотадање болестн. Не треба заборавити да у првом случају песпавање може повући за собом врло тешке последице, чак и душевне болести! Зато се у таким приликама ваља за времена обратити за савет искусном лекару, а не падати из једне погрешке у другу, па да би се сан повратио, лаћати се разних средстава, која су истипа од користи кад се умесно употребе, али су у супротном случају и велики непријатељ ноших нерава. Ту спадају : каФа, теј, бибер, дуван,алкохолна пића, и остала наркотична средства. Особиту је пажњу пак обратио опису алкохолних пића и пијанства. Ко је имао прилике да прегледа апсапе, робијашнице и болнице за душевве болести, знаће врло добро за последице пијанства. Зар мало матера и нејаке дечице код куће сузе лије, док неразумни муж и отац породице у крчми пиће другима и за врат лије! Зар је мало породица, које су таки мужеви дотерали до просјачења, себе спремили за лудницу. и изродили кретенски, идијотски пород. Не паги од алкохола само тело и дух пијапице, већ обоје и код његових потомака. Ну. њихов век није ДУ Г , Ј е Р организам њихов наје подобан да издржи борбу за опстанак у животу! Каква несрећа за пород, кад би се и онн даље размножавали? Писац нарочито осуђује оне непаметпе родптеље, који малој деци дају да пију алкохо.ша пића, и не знајући да своју децу трују! На жалост има врло много и Српкиња, које своју дечицу залажу врућом ракијом!/ Таки Српчићи неће жудети за јаворовим гуслама, јуначким песмама и науком, нити ће се икада у своме веку сетити Косова! Век ће свој лроводитн пајрадије у крчми, или, што је још жалосније, по сили закона у затвору илп у болпицн за душевпе болести. То је иеоборива, горка истина ! * * * У другом одељку своје раснраве говори писац о свима иеириликама и болестима, којима су деца изложена првих година свога живота. Ово се нас тиче само у толико, у колико то има у опште ути-