Просветни гласник

ПРОСВЕТНИ КОВЧЕЖИЋ

4 38

ђије, ма да није нигде у Азији нађена у дивљем стању. Нрво тврђење, т. ј. да пам је неиозиата бундевина отаџбина, било јо до сада верно, али не II Декандолово нагађање, да је донесена из Азије. Као што је познато, још г. 1879. доказао је Витмак, да није аасуљ донесен са Истока, као што се у опште веровало, већ из Америке. У староперуанским гробннцама беху нађена поред другнх разних плодова од америчких биљака и зрна од насуља, чији је род, осим другпх америчких места, само у Брасилији заступљен с 28 врста, које ту дивље расгу. Врста Рћазео1из не расте пигде у дивљем стању у Азији, и у споменицима културних народа старога света нема ни иајмањег трага о пасуљу. Истим путем нашао је Витмак и првобитну отаџбину бупдевину и доказао јо да је то опет Америк а; јер се у гробницама старих Перуанаца нашло семење од СисигШа тозсћага. Поред других доказа, да је бундева првобитно америчка биљка, која се пре открића Америке у нас није гајила, ослања Витмак своје тврђење и на непобитном Факту, шго се она у културној историји старога света нигде не спомиње. Реч »Кигћјз,« па коју наилазимо у списима Лутеровим, односп се на тиквасти краставац Сисигшз Сћа(;е, који се често виђа насликан па жртвеницима старих Египћана. Најновије податке о тиквеницама (сисигћ^асеае) у олште износи К. А. РћШррј из 8ап1јадо у Чили, којима се потврђује исправност Витмаковог извођења. РћШррј ппше да је »ХароПо,« врста тикве, која се у Чили врло много сади, пореклом из Перу, и о томе стоје псторијски подаци од најстаријих шпанских писаца, Због изврсног укуса негује се ова врста тикве од вајкадашњих времена и у Шпанији. Друга врста тикве, СисигћЛа 81сега1;а, од великога је значаја за сиромашног Чиљанина, јер се он њоме не само храни, већ израђује од ње и разно посуђе и употребљава је, наиизану, за силавове на тихим водама. Доктор Осћзешиз, који се дуже време бавио у Америци, вели, да пије нпгде у Европн нашао тиквепице тако укусне, као у јужној Америци, где нарочито три врсте бундева, зготовљене на разне начине, састављају врло укусну свагдашњу храиу становништва чилског. »Уевппг«.

Дукљанско раскопавање , — као што је већ било јављено, наставило се прољетос под управом г. Ровинског. Према лањском открићу базилике и њене околине, напријед је израђен план тог дијела града, по ком су најприје занадна врата градска раскопана изнад потока Ширајлије. Врата су наравно порушена, само се с једне стране нашао

комад зида од високог камења с натписима и комад прага. Ту се нашао и комад статуе, управ лакат, који приличи малом ђетету — може бити од статуе амора. — За тим се започело раскопавање нростора према базилики, и ту се открила грађевина, што јо по свој прилици морала бити бања (Негтае), јер се нашло комада цеви земљанијех и шупљијех тигала за спровод врућег ваздуха. Нашао се зи(1а1опит, — неколико камара, неке с апсидама, с виооко подигпутпјем патосом, под којпма јо спровод од шупљијех тигал.а за врућн ваздух; па велика камара, очовидно за суковањо хаљина; па једна камара с малијем басјеном за врућу воду (а1уеив у одјељењу — саМагшт); другијема камарама но може се тачно одредити значаја. Цијели простор дијели једап портик, тако да преставља два одјељења, од којих се већи отворио а остао мањи. Ту се нашло новаца, разнијех ситница бронзанијех, комада од земљанијех и стакленијех судова и једна статуета од мермера, која преставља сједећега човјека, али је без главе и без једне поге, која показива велику вјештину у изради. Осим тога нашло се још неколико одломака мермернијех статуа. У а1уеи8-у при самом дну нађена је златна монета с ликом и именом императора Хонорија, а на другој страни : УЈо1;ог1а. Сад је руд прекинут, али ће се на јесен опет наставити. »Глае Црногорца."

Највећи ваздугани притисак. — Према једној белешци Мазсаг1;-овој највећи ваздушнипритисак посматран је у Барнолу (у Сибиријл). У делу ђенерала с!е ТШо »О расподели ваздушног притиска по Русији и азијском континснту на основу посматрања од 1836. до 1885. год. к налази се забележено, да је у поменутом месту, децембра 1877. год., био притисак од 802 - 8 мм. (сведен на морски ниво и на 45° геогр. шир.). (Сотр(;е8 гепс1и8, 1890. Т. СХ1, р. 896.). Св.

ГЛАСОВИ 0 ШКОЛАМА. Српске земље. Недељно-празнична трговачка школа „београдске трговачке омладине." — Извештај за школеку годину 1890.-91. У ириправни разред почетком школске године 1890.—91. уписало се 107 ученика, а у току го-