Просветни гласник

437

дубини од 110 м. 19 - 75, у дубини од 370 м. 21-68, у дубини од 1650 м. 22-33. Очевидио, слојеви на површини имају најмање соли, јер опи примају слатку воду од кише и ве.шких притока: Дунаиа, дњепра, Дона и т. д. У већим дубинама приближава се Црно Море по количини соли Срсдоземском, али ипак има мање соли од овога. Вода Црног Мора показује у дубинама преко 360 м. једну особину, које нема пи у каквом другом морском басену: садржи сумпороводонични гас, који се слосодно разваја, кад се ова вода у затворепом суду изнесе на површину. У воденим слојевима на површини, до 130м. дубине, не находи се овај гас. — На дпу Црног Мора данас се не находе ни биљке ни животиње, већ само њнхови остаци. Шиве Фауне н Флоре има само у пелагичким областима изпад 300 м. дубине. Ови ресултати имају несумњпве важноети за Физичку географију и геологију. Они допуњују ранија Врангелова опажања о густини овога мора (од 1873.), а допуњују и ресултате, добивене при експедицијама СћаПеи^ег-а, Тизсагог е, Мо\уаг-е н т. д. о хидрографским и физичким при.шкама осталих морских басена. По «Ма1;ш"т88. КипЉсћаи,« VI. 8. А,

Вештачки рубини. — Грађење вештачког драгог камења у неколико је данас једно од важних и занимљивих питања у хемији. Хемичари Ргету и РепИ показали су у најиовије доба, како се могу вештачки градити и — рубини. Провидни, црвени, ромбоједарски кристали рубина од вајкада су сматрани као особито драго камење. На Цејлону се и данас води с њима знатна трговина. чија је пијаца нарочпто Европа, у којо.ј рубини такође имају много обожавалаца. Сем Цејлона само још на неколико места, и то у мањем размеру, позната је експлоатација у циљу добивања овога драгог камења. Проналазак поменутог хемичара Ргету-а, који је у друштву с А. УегпеиП-ем 10. новембра пр. год. саопштио париској академији наука, приложивши ове вештачке драгоцености, изгледа да је дао миг и самој индустрији вештачких рубина и проширио оне уске међе, у које их је природа ставила. Вештачки рубини се ни у чсму не разликују од природиих Добивање пак њихово Ргету и Уегпеш! врше у пеколико друкчије, него што је то Ргету у друштву с Реш1-ем пре неку годину саопштио У место да употребе чист алуминијев оксид (А1 2 0 3 ), употребљавају они сад оксид, жарен с калијевим карбонатом. Даље, ие мењају материје, из којих ће се рубини добити, као пређз, већ пуштају

само пару и гасове из употребљеног материјала, да међусобно сгупају у акцију. Жарење не траје 24 сах., већ читаву недељу, иа чак га продужавају п више месеци, пошто то битно утиче на величину >п)истала. Ради тога корнстили су се стакларском Iабрнком Аррег1;-овом, у чијој су пећи добили подесне велике рубине, који су се у неколико ириближавали еафиру, али који су се иначе чак и у тврдоћи подударали с природним рубинима. — Значајпо је при овом, што се и овом приликом потврдило : да црвена боја рубина долази од иеких оксида хромбвих, а да на плаву боју саФнрову утаче присуство кобалтовог оксида. •Вез сваке сумње, овај проналазак може имати знатних ресултата у индустрији овога драгог камења. У науцн пак он је један прилог више интересној теми вештачке репродукцијс минерала, на којој су успешно прокрчили пут 8ашШаге, БеуШе, Ваићгее, 8епагтоп1, Наи1;еГеиЈ11е а парочито Роицие и М1сће1-^еуу. А. Најиовији успех микрОФОтограФије. — У 10. Ороју овогод. «Уектхга" (природњачки лист на чешком језику) износи се ово епохално откриће проФ. Сиг. Екснера на пољу Физпологије. Одавна се труде природњаци, да објасне : на који начин виде инсектп својим сложеним, Фацетованим очима? Као што јс нознато, сложено је око у инсеката из великог броја гшгментом одвојених цевчица, које су зракасто насађене на савршену полукуглу, на којој се находи видни живац. При ибпитивању ока у инсеката открио је Екснер дпвно удешени диоптрички апарат у свица (креснпце). Кад се овај »з Јкиве животињице извади, покаже се на њему управан а.ш обрнут лик. ПроФесор Едер ФотограФао је лпк на мрежњачи свичевој и добио објективну слику, коју јс пре тога могао опазити само извежбани микросконник. Оглед би извршен мнкрофотографским апаратом 2е188-овим. ПроФесор Екснер узео је за тим женку свичсву (Еатрупа 8р1епсћс1и1а), у којој је око савршеније од ока мужјакова, извадио јој око, ослободио од пигмента и прилепио глицсрином на листић мусковита (лискуна). Од прилике за један мм, иза ока могао се опазити ваздушан лпк, и овај би ФотограФским апаратом тако ухваћен, да се на добивеној слици јасно распознаје прозор с оквиром и словом К налепл.ешш на једном окну. Вл. М.

Бундека (СисигћМа реро И ј .). - О бундевмпој отаџбини налазимо у ботаникама два раЗлична помена: или се каже да јој је отаџбина пепозната, или да јс, иб Декандолу, донесона из источне Ин-