Просветни гласник

436

ПРОСВЕТНИ КОВЧЕЖИЋ

памо уједпо, да све то идеитификујемо. Она слаба заједница које има међу разним васпитним мето* • ^ дима са сеим ]е недовољна, да ои се могла употребити за ус[1ешно ваенитање разних индивидуа. Ресудтат је свега овога разматрања : 1. Псдагогија нема јасно одређеног циља ; 2. Она пема одређених и сигурних средстава; 3. Опа нс може да проникие у све чпнноце и у све услове, и да њима овдада; 4. Опа нема сигурних метода ; и 5. Она не може да постави логику између узрока и последице, т. ј., она не може да постави законе. Ове ово кад се сумира, даје као ресултат то, да Педагогија није наука. — Па шта је она кад ј није наука ? Она је вештина, и то несавршенија него што је, на пр., сликарство. Сликар је у повољнијим приликама од васгштача. Он позпаје свој циљ, он познаје и средства н начин руковања средствима, а господар је условпма. Он одмах сазнаје последице свога рада, и у стању је да чини исправке по вољи. Он је сигуран у многим својим радњама, а правила, по којима се он управља, много су прецизнија од правила по којима се управља васпитач. Оликарству недостаје само једно, па да буде наука, а то су принципи. Принцппи се у сликарству не могу поставити, нити је могуће изучити ту радњу по неким принцпшша. Ова радња захтева сталну практику, при којој се врше разне пробе. Али, и ако Педагогија није наука, ипак она има вредности за васгштача, и то у толпко више, у колико јс више основапа на Психологији и на искуству ранијих векова. Много више врсдности за васпитача има ИсториЈа Педагогије, која нам изпоси поступке рапијих васпитача п последице њиховлх радова. Овај се предмет предаје у учитељским школама, и може се рећи да је кориснији за учепике од Педагогије. Управо рећи, Педагогнје (у потпуном смислу те речи) пије нпкада ни бпло, јер се пачин васпитавања непрестано мењао, као што смо то раније шшоменули. Према томе и сам назив Историја ПедагогиЈв није подесан, те бн га требало замснитп пазивом Историја Васаитања. К. П., учитељ.

Дубине у Црнол Мору. — У прошлој години испитивано је једном руском ратном лађом (» т 1ерноморец") црно море у погледу дубина. У овој екснедицији учествовали су : Врангел, као хидрограф, Шшптдлер, као геоФизичмр, Апдрусов, као природњак и капетан Сморнов као командант. Лађа се кренула из Одесе и прокрстарила ЦриоМореу разним

правцима између поменуте вароши и Севастопоља, Теодосије, Батума и Боспора. Сем сонднрања (мерења дубинеј и иопнтивања с многим удеснпм апаратима, чињена су и многа температу рпа посматрања у разним дубинама ; исто тако мерена је и густина морске воде. У опшге на пре!)еном п.уту од 4800 км. изведено је 60 сондирања и 13 других проматрања у дубини. Највећа дубина нађена је у готово геометриско.м цеитру мора, на линији између Теодосије и Синопе: опа нзносн 2500 м. Од ове центраше тачке пружа се дно готово хорнзонта шо у свима правцима тако, да највећи део Црног Мора представља неку врсту дугачког и равпог тањира. Узвишење дна, за које се мислило да ће га бити између Крнма н Анадо.шје, не постоји; псто тако нема ни огромних дубина, које су очекиване па подножју Кавказа . Истина, велики пад кавкаског земљишта продужава се и испод мора, али се ово дно на скоро иојављује као равно. Најплићи део дна, чија површина нзноси 381.500 квадр. километара, налази се па северозападу пзмеђу ушћа Дунава н Дњепра с једне странс и лнније, која везује Бургас и Бвпаторију с друге стране. Ту се находе дубине од пајвнше 180 м., дпо је равно и благо нагнуто југо-истоку. Температура воде у Црном Мору варира с дубином На иовршини у јулу 1890. била је 23°С, а.ш је већ у дубини од 9 м. бпла само21-2°. Изпосимо ооде преглед тсмнературпих разлика, опажених овом приликом. Тако:

На

дубини од

00 ■*"Н

м.

би 1;

је температура

1 5'6°

11-2°

ТЈ

8-4°

))

((

7-1°

))

7-5°

7-8°

108

8*0°

))

126

))

8*5°

))

180

))

8 -8°

370

9-0°

((

1650

))

91°

2200

))

9-3°

Најнижа

температура

лети

находи ее

дакле у

дубини од 54 м. ; одатле па горе или доле расте, и то нагло ка површпни, а полако али непрекидно ка дну. У највећим дубинама је 9-3°, т. ј., равна средњој годишњој температури суседних земаља па 43° ширине. Количина соли у води Црнога Мора растс правплно с дубином. На површини је 17*29 на 1000 јединица тежине, у дубини од 9 м. је 17-43, у дубшш од 27 м. је 17-82, у дубини од 45 м. 1816, у