Просветни гласник

ЗНАЧАЈ ТЕОРИЈЕ ТАЛАСАЊЛ

465

Други рааред. 1. Рад с пет игала. Плетење чарапа : а) показивање правилно и лепо израђене чарапе; б) упознавање и објашњавање појединих делова на чарапи. 2. Плетење саме чарапе. Материјал: клупче домаћега вуненога предива или бело памука Бр. 18 и игле Бр. 3. Почетак прост с једнаким бројем петаља на иглама. 3. Цртање најпростије шаре (на табли), по којој се има израдити шара. 4. Пиетење чарапа: дечијих, мушких итд. Трећи разред Плетење кукицом. ]. Поука о материјалу : клупче домаћега вуненога предива или белога равно упреденога памука Бр. 45 и према њему кукица. 2. Навијање конца око ирста. Почетак рада. Промаљање с иглом за ланчић. Ступ-

НАУКА И ЗНАЧАЈ ТЕОРИЈЕ ТАЛАСАЊА у ДАНАШЊОЈ ФИЗИЦИ од Ђ. Л. Станојевића Физика је почела онда, кад је човек умео да разликује да се двема рукама може више урадити но једном, кад је приметио да је лист мањи и лакши од дрвета, кад је видео да камен тоне у воду а не тоне у земљу, да се каменом може разбити орах и т. д., једном речи онда, кад је човек почео да размишља о спољашњем свету, као и о стварима и појавима, које види на сваком кораку. Према томе, а и према буквалном значају грчке речи <рг>(лд, Физика је наука о спољашњем свету и обухвата изучавање целокупне природе, опис бића и тела, познавање њихових разних особина, њихово узајамно дејство, најзад радњу свију оних појава, за које можемо дознати помоћу нахпих пет чула, Ето такво је било, у самом почетку, огромно поље Физике ; ето такав је обим просвктни гддсник 1891.

чићи без навијутка, с једним и с два навијутка 3. Израђивање уметака, чипака итд. Четврти разред, Вез с вуницом (шарени вез). 1. Припрема : платно за вез, игла, вуница угасите боје, напрстак и маказе. Разлика између шнваће игле и игле за вез. Опис платна за вез. Опис вунице као конца. 2. Удевање вунице. Дужина конца. Вежбање у удевању. 3. Бод за шарени вез. Цртање крстића на табли. Израђивање крстића на платну. Вежбање у израђивању лепих и равних бодова. Завршивање конца и почињање новога. 4. Рад с две боје. Израда јастука, папуча итд. Бројање бодова у ширину и дужину на обрасцу. 17 Јуна 1891. године. Београд. С овим је свршен овај саетанак. 5<»>НАОТАБА имала Физика код Грка; тако су учили физици Тале Милећанин, Питагора из Самоса, а нарочито Платонов ученик Аристотело из Стагире, учитељ Александра великог. Аристотело је без порицања највећи научар старога века; он је покупио, систематисао и довео у везу сва ондашња знања и тиме посгавио темељ науци. Све оно што се није слагало с принципима које је Аристотело поставио, није било научно. Али колико је Аристотело својим радом допринео да се наука код Грка одомаћи и развије, у толико је он био за много и много векова после, једини узрок, са кога наука није даље корачала. већ остала на оном истом стунњу, на ком ју је он оставио. Јер је Аристотело био и сувише велики, и та његова сувишна величина помрчавала је сваки други покушај. Данас се зна, да је Аристотело имао многих ногрешних идеја о науци и поједнним природним иојавима, али баш с тога што је то он, који их је ноставио, нико није смео ни да посумња у истинитост, а још мање да изнесе неистинитост његових одредаба. Аристотело је представник целог старог и средњег века, и кад дознамо оно што је 59