Просветни гласник

ЈЕДАН ПРИЛОГ СРПСКОЈ АКЦЕНТОЛОГИЈИ

479

ходни слог добива" 4 : иитати, питах, ТЈзести, тресе. 2. Кад је у ииФинитивунагласак се у 2 и 3 л. једн. мења на ", а последњи слог основе добива " : тбнутџ, тбну. 3. Кад је у инФинитиву", а) ако је основа једносложна, нагласак се у 2 и 3 л. једн. мења на ~ : нрести, преде. б) ако је осиова вишесложна, нагласак " остаје, а у 2 и 3 л. једн. иоследњи слог основе добива " : гииух, гину. У сложених " ирелази на претходни слог : погину. 4. Кад је у инФинитиву ", у 2 и 3 л. једн. на последњи слог долази ". а у сложених још и па први слог " : памти, л-памти. 5. Кад је у инФинитиву ' и ~, нагласак мења се у 2 и 3 м. ј. на ", а иоследњи слог добива ~ : девбјчи. 6. Кад је у инФинитиву " и нагласак се не мења: пабирчити, пабирчих. III. Друго иређашње време. Нагласак је исти као и у садашњем времену. IV. Заповедни начин. 1. Кад је у инФинитиву': а) који имају цео наставак (и), нагласак им је као у инФинитиву: животари. б) који имају ј, нагласак им је као у у садаш. времену : питај. 2. Кад је у инФинитиву ': а) нагласак се не мења, кад је наставак и : тони. б) нагласак се мења у ако је наставак ј : штуј. 3. Кад је у инфинитиву ": а) ако је наставак и, нагласак је као у инфинитиву: гази, б) ако је наставак ј, нагласак се мења на - : чуј. 4. Кад је у инфинитиву а) нагласак је као у инФинитиву, кад је нагласак и: памти. б) наоасак остаје, кад је наставак ј, али последњи слог добива ~ : правдај. 5. Кад је у инФинитиву ' ~ или " нагласак остаје: левентуј. V. Први придев. Нагласак је као у инФинитиву.

VI. Друт аридев. 1. Кад је у инФинитиву', а) ако је нагласак на претноследњем слогу основе, онда се мења на ~ а претходци слог добива 4 : једиачен. б) ако је нагласак на ком другом слогу, о^,а остаје као у инФинитиву: парложен. 2 Кад је у инФинитиву 4 , а) који имају нагласак на претпоследњем слогу, мењају га на ", осем глагола I врсте, у којих остаје ч : такнут, печен. б) који имају нагласак на другом ком слогу, у њих је као и у инФинитиву: закалуђерен. 3. Кад је у инФинитиву", а) ако је основа једносложна, нагласак се мења на ~ : бран. б) ако је основа вишесложна, нагласак се не мења : гледан. 4. Кад је у инф . нагласак се не мења : памћен. 5. Кад је у инфинитиву 1 " или " нагласак се не мења : иабирчен. VII. Прилог садаш. времена. 1. Кад је у инФинитиву ', нагласак се не мења : питајући. 2. Кад је у инФинитиву нагласак је као у садашњем времену: тонући. 3. Кад је у инФинитиву ", нагласак је као у садашњем времену: берући. 4. Кад је у инфинитиву нагласак се не мења: памтећи. 5. Кад је у инФинитиву ' " или " нагласак се не мења : пабирчећи. VIII. Прилог иређаш. времена. Нагласак се не мења ; само самогласиик који се нађе пред наставком добива Придеви. Ово су промене придевских нагласака: Л. Номинална деклинација. 1. ' на првом слогу мења се на " кад та реч, немајући иаден^ног наставка, има само један слог : блага, благ. 2. ' на првом слогу мења се на " кад та реч има само један слог: боса. бос. 3. 4 с првога слога прелази на други у падежима, који још имају своје наставке: зелен, зелена.