Просветни гласник

483

Бацивши поглед на ова она различна нрезимена, а не обзирући се на деминуцију и аугментацију тих презимена, које долазе наизменце како је кад потребно у песми ради стиха, видимо да се сва та нрезимена могу свести на два главна или основна: КобилиН (Кобиловић) и Обилић (Обиловић). Да видимо сад на чему се оснивају овакви називи, и који је од њих старији. Павао Витезовић (Ритер), говорећи кога је илемепа Милош, тумачи за што се он зове ((Кобилић" па између осталога вели (у ЗегћЈа Ши81га1а) : „ЈпАе аи1ет СоМИсп потеп 1гахИ, (\иос1 рго депШШо $1етта1е 1гха есјулгит аЊагит гп гиђео вси1о со11 а дез1 аге1 п '). Ово мишљење нрихватио је и Матија Ван, који у својој трагедији «цар Лазар" п назива Милоша «Кобилићем", а у једном одељку под насловом „Милош Кобилић" вели : (С 11о некијем странама нашега народа каже се Кобилић, а по другима Обилић. 11рво је пме без сумње једино иравилно, јер међу грбовпма старијех порадица српскијех натзимо и грб Кобилићев, а на њему стоји кобилска глава. Он се по томе морао звати Кобилић, као год што се и Јаблановићи тако називаху но јаблану и Змајевићи гго змају" 1 ). У своме «Ва2§оуоп1 идосЈпош", Андрија Качић, говорећи укратко о Милошу. вели: „Старином зваше се Обилић, али заради ненавидности бп од Вука зазван Кобилић." У „Повести о боју косовском" говори Милош Вуку, како ће зло с њим поступити и како ће га однети или жива или мртва његовој (Вуковој) охолој Видосави: «3а што опа учини мојо матерБ кобиломБ; нек сваки зна и чуе и види, да ја нисам Милош Кобплић псго Обилић и прави храбри детић. До го се &оба зва Милош Обилић а о то доб а Кобилић, за што една женска глава ола изусти." 3 ) У песми «Како је вила Милоша задоила," пева се, како је цар Стјепан нашао Милоша, однео га Призрену и крстио: Лијепо му име нађенуо По имену: Обилић Милоше. ') Рув. кн. Лазар. 308. 2 ) БиТзготшк га {?о<1л1867. 3 ) 81;аг1пе X стр. 188.

А цареве делије слушају то иа међу собом говоре: »Олушај цара! слушај разговора! „Што покрсти чедо пренејако (( Те му каже: «Обилић Милоше.« »Оно није Обилић Милоше, »Већ је оно : , Кобили/г Милоше» „Јер је њега родила кобила, »11о нланини нејачка носила; »()н не има ни оца ни мајке" 1 ) Овако тумачење имена Милошевог налази се и у песми „Сестра Леке капетаиа", кад она говори своме брату: „Јеси л' чуо, ђе причају људи, »Ђе ј' Милоша кобила родила, ( ,А пекаква сура бедевија, .Бедевија што ждријеби ждрале, „Нашли су га јутру у ерђели „Кобила га сисом одојила, „С тога снажан, с тога висок јесте." 2 ) Што се пак тиче презимена 1( 0билић п , оно се негде тумачи по месту Милошевог рођења, а негде по јаком развићу његових родитеља. Тако М. Милојевић у Путопису ио Ст. Србији, II. књ. стр. 180., вели: „Милош је Обилић рођен у Дреници и то у селу Обиљу од ког је, ио свој прилици, ако нпје село од његових предака, и ирезиме добио ." За тим наводи причу сличну оној у Поцерини коју ћемо на своме месту саопштити, а сада ћемо овде споменути само краћи део ове друге приче, који се односи на презиме Милошево. Тако је Вук Караџић у своме речнику, код иридева «о бил Ђ забележио причу, како је цар Степан нашао Милоша код оваца и узео га са собом, па навративши се с њим његовој кући застане му мајку да меси хлеб «а пребацила десну сису преко лијевога рамена, а лијеву преко деснога те он остраг сиса." Онда цар рече: «Међер обила мајка родила обила јунака. п •— Цар узме Милоша од мајке, одведе га своме двору и од тога се назозе Обилић. Према овоме и Б. Петрановић, љутећи се јако на М Бана, што је наомиљенијег јунака српског назвао Кобилићем, вели, да је то погрешно и да га треба звати Оби') В. Петран. III. нар. пес. *)1В. дјела I. књ. стр. 245.

61*