Просветни гласник

484

НАУКА И НАСТАВА

лић, јер се тако он назива у својој постојбини Ерцеговини П) и суседној Босни. За тим вели: «Ја мислим да би досљедније било, због горостасног узраста Милошева и његових родитеља, од а обила,т Ђ казати „Обилић," јер и дан данас у Ерцеговини кажу, кад виде велика човјека: «ала обилата јунака," него ли од коњске главе изводити (< Кобилић."') Према овоме што довде рекосмо о презимену Милошевом, ништа нам друго не остаје него видети, које је од ова два ггрезимена старије, па ћемо, нема сумње, у томе наћи и иод каквим је презименом био најпре познат, а које је доцније дошло. Већ смо поменули да га турски историци зову Кабиловићем. Код осталих ггисаца до краја XV. века ретко му се и помиње име, тако му се име помиње и у најстаријем и најважнијем извору о боју косовском, у „Хождениш и т. д а које је описао ђакон Игњатије, а и Лаоник му зна само име (Муго18). Први који помиње потпуно име Милошево, јесте преводилац Дукине историје на талијански, крајем XV. или поч. XVI. века и зове га Милош Кобилић. Тако га помиње и Србин Михаило Константиновић из Острвице у својој „Турској историји." У изворима XVI. века. Дубровчанин Цревићпомиње му само име, Милош (МПо-гт). Путник Бенедикт Курипешић (1530. год.) иише га Милош Кобиловић (МПо8сћ Кођј1о\аи). У изворима XVII. века. Мавро Орбини пише га Милош Кобилић, а тако исто и Лукарић. Тако га помињу и дубровачки песници: Иван Фр. Гундулић и Ђоно Палмотић. У почетку XVIII века пропутовао је кроз наше крајеве, идући послом на исток, Јеротије Рачанин, па је у кратко описао то своје путовање. На једном месту он помиње „Шаторишта Марка Краљевића и Милоша Кобилић а. Реље Мућевића и Новака Дебелића» 2 ). Да поменемо и ( ДИ снб историческуго", где се у 59. строфи нева: „Сабљу паше, коља јаше „Милош Кобилићу, Диница за год. 1867. 330-3. 2 ) Гласник XXXI. 298.

»Он се хвали, витез славпи, в Цара посећи ћу.» 1 ) Код Немца Левенклава налази се и Кобилић и Кобиловић, он је још и расправљао то питање, како треба писати презиме ономе хришћанину, који је убио Мурата, па вели, да га треба писати чисто српски (геш /лгОзсћ) Кобилић (СоМћг 2 ). У оним двема ттопевкама записаним у Дубровппку год. 1758. он се зове Кобиловић: »Ал' је Вука родила лепа од града владика, »А Милоша Кобилови&а јо ша млада Влахињица »Влахињица родила иод кобилом одхранила « «И за то се он зово Милошу КобиловиКу. (ГиљФердинг. по^здка. 244) Јован Рајић у својој историји (III. део) вели: «У имену и презимену његовом не слажу се историци. Исто тако у томе се не слажу ни просте повести, јер се у једнима назива Обилић, а у другима, као из поруге, Кобилић; но кое изч сихт, мн^ше аравдив^е еств, извкстно не зна.ем%. У Родословију цареј српских (Гласник XXI), назива се Милош два пут ОбилиКем, а једном Хобилићем. У „Троношком летопису" он се пише само Обилић. Од наших је први, вели Руварац, Павао Јулинац место Кобилић написао и штампао Обилић год. 1765, па је после замена са свим учињена. Из свега овога може се увидети, да је презиме Кобилић (Кобиловић) куд и камо старије него Обилић, и да се он код свију нисаца, па и у народној поезији. до прве половине XVIII. века назива Кобилић (Кобиловић). Оно пак, што се у народној причи вели: а Међер обила мајка родила обила јунака" и да се за то зове Обилић, сведочи нам, да је старија народна прича прилагођена новијем презимену. Према томе дакле много је доцније наступила замена, место Кобилића дошао је Обилић, јер народноме поносу никако није годило да му најомиљенији јунак носи онакво неестетично презиме, које би се могло рђаво тумачити. У осталом, Љ. Ковачевић, истраживањем својим. показао је, да је било доиста Ј ) Рув кн. А 320. 2) ЈШ. 322.