Просветни гласник

БИОГРАФИЈА И ДРЖАВНА РАДЊА МИЛОША ОБИЛИЋА

485

и таквих презимена као што је Кобилић. Тако се један дубровачки скоротеча 1313. год. звао Радоста Кобила. У приморју помиње се 1397. властелин Вукосав КобилачиИ. У босавском Језеру живео је 1544 год. иеки Бартоло Кобилић. У београдском хералдичном зборнику XVII. века долази породица Коби.шћа'). А да ли је Милош добио презиме по грбу, као Јабланићи по јаблану. што је могуће, или не, нас се овде толико не тиче. Толико о имену Милошевом. II. Постојбина и плеле Жилоша Обилића. И о овоме код Милоша не може се ништа поуздано казати. Народ, чувши за његово јуначко дело, а не знајући га из раније нм ко је ни откуда је, гледао је сваки да га присвоји себи и да га локали3 УЈ е У св0 3°ј области или округу. О њега се отимају раскомадане земље поцепаног српства као што се о Омира отимају седам грчких градова, али се не зна ни данас, а неће се можда никад ни зиати, која је у праву, јер све што Милоша везује за та места, то или су приче и песме народне, или летописи писани по тим народним предањима, а историја пе сме ни једнима ни другим. зеровати без какве јаче потврде. Као први од историка, који нам јавља место Милошевог рођења, јесте Дубровчанин Мавро Орбин. Ои вели, да је Милош рођен у Тјентишгу близу Новог Пазара, а одгајен у двору Лазаревом 2 ). Од Орбина је ово одмах узео и Лукарић. По овој двојици Француз ДиФрен пише, да је кнез Лазар дао крећ своју Вукосаву за жену Милошу Кобилићу, племићу из Тјентишт а, према Новом Пазару (\чго поћШ ех ЋепИзсо), који је васпитан на двору деспота Лазара. 3 ) Павао Витезовић — Ритер — у мало час поменутом му делу вели: «Кнез Лазар удао је Вукосаву за Милогаа Кобилића, а Милош беше млад племић првог реда из илемен а Обреновић а (Оћгепо\ шшгит) у Т)ентишту близу новог Пазара, од врло славнога племена, васпитан у двору Лазаревом и особито изображен у војним пословима." ') Љ. ЈКовачевић. Годиш. X. 2 ) Год. X. 272. СагоИ Су-Егевпе сар. V. р. 66.

И наш историк Ј. Рајић по овим писцима вели, да је М. Обилић родом из Тјвнтишта близу Новог Пааара и да није био простога рода већ племићског, а од детињства васпитан у двору Лазаревом и због храбрости и врлине постао је и зетом царевим. Питање је сад откуда је Орбин добио ту вест да је Милош рођен у Тјентишту, кад нам нико то пре њега не каже ? И нема сумње да је он ту вест узео из народног предања, јер Тјентиштс не лежи близу Новог Пазара, а Херцеговина није у оно доба ни имала такво име већ се звала «Хумом и , који и не беше саставни део државе Лазареве. У својој историско-геограФској студији К. Јиречек помиње Тјентиште у Херцеговину овим речма: и Кад се изађе из кланца иде се месту, званом Тјентиште (ТЈепШ1;е, од 1еп1а!;епк>гшт; 2о11ат1, 1450.), где се данас налази истоимени хан" 1 ), авишеништа не говори о Тјентишту и о његовој знаменитости. Милош се заиста доводи из Херцеговмне и у многим народним иесмама. Тако у песми : „Милош Обилић тражи своју мајку'* вила беседи Милошу, који је за мајку пита: „Мој посинче, Обилић Милоше! «Ти си родом од Херцеговине, »Од порода Поаовић Николе ; »Бабо ти је ПоаовиК Пикола, »А мајка ти љуба Николина ; »Ти пе имаш брата ни сестрице, „Пак си ост*о за бабом сирота, „На бијелу материну крилу. «Пак ти мајка добар сан уснила, «Да т' изнесе на Шарган планину «И остави у зеленој трави, «Не би л' тебе задојиле виле, «Да јој будеш јунак од мејдана." Мајка учини што јој се у сну претказало и чека вилу кад ће се појавити да га задоји, али: < ( Враг нанесе лава огњевита, «Те истрга твоју милу мајку, »Ти остаде за мајком сирота, „Кад пиђесмо из облака виле, »Сависмо се на јелове гране, ,,Ја сам тебе прва прихватила 1 ) Лгесек, Напс1е188*гав8еп е!с. 76.