Просветни гласник

486

НАУКА И

НАСТАВА

„Бијелијем млеком задојила, «Пак ту бјеше зелено Јкдрцјебе, „Око тебе траву пасијаше, «Ии у шега мајке не бијаше, «Ја ухватих зелено ждрнјебе, „Па сам њега змијом зауздала, »А бисерли седлом оседлала, „Па иосједох тсбе на ждријебе, оОднесе те зелено ждријебе. »Сусрете га сдаван цар Шћенане, „Пак прихвати тебе и ждијебе, «Одведе те до Призрена града, »Колико је тебе миловао, »Од милости име нађенуо, «Нађенуо : дијете Милоше » (В. Петран. III. књ. н. нес.) У овој истој збирци песама налази се и иесма (( Милош Обилић змајскп син", где гшла говори Милошу: „У тебе је јуначко кољено, пМајка ти је Јања чобаница »Од Србије из Херцеговине, »Бабо ти је змаје из облака, «Тооја мајка била чобаница, »Пак чувала на планини овце, »Мој Милошо, дванаест година, »И била је сувише лнјепа, »А красотом лице одгојила „Кајно горска из планине вила.« Па кад је једиом истерала овце и када су овце стале пландовати, она је везла, али је сан превари те заспи; видевшн то змај разви крила и долети на пландиште, на: »Све расплаши са пландишта овце, «А ухвати Јању чобаницу, «Те је л.уби љетни дан до иодне. »Кад обљуби лице уђевојке, «Ои разави огњевита крила, »Пак одлеће небу иод облаке, »А говори Јањи чобаници: „ »УБубо моја, Јањо чобапице! ««Од тога се немој препанути, »»Ако ти се лудо чедо нађе, « ( ,Ако буде чедо жемска глава, ««То ће бнти нагоркиња вила, »»Ако л' буде чедо мушна глава, » в То ће бити јунак змајовити , «И млоги ће мејдан задобити, »вНакоп себе спомен оставити, «,(Млоги ће га народ сиомињати ;

« ( ,Благо земљи, којом јунакпрође, »„Камо л' оном кога бранит' пође.«« У Качпћевом (( Каб§ОУОги >> Босна с поносом довикује старцу Мјеловану: «Ко је био Марко Краљевићу »Ко ли витез Милош КобилиКу

»Него млади старином Бошњаци »О.Г Бошњаци оли Ерцеговци.« У истоме делу има једна песма, која се овако почиње: »Босна славн Рељу Бошњанина, „Сењ бијелп Иву Сењанина, »Унгарија Сибињанин Јанка, »Булгарија Краљевића Марка, «Ерцеговци Милош Кобилића.« Говорећи о кнезовима и властели Качић сиомпње иа стр. 146. свога дела: „Кобилић од Новога Пазара, од овог племена би велики витез Милош Кобилић, који уби цара Мурата на Косову." Поред овога што Качић вели, навешћемо још доста предања у којнма се Милошева постојбина везује за стару српску државу — Рашку. Тако оиет код Качића има једна несма о М. Обилићу и В. Бранковићу, где љуба Милошева говори својим сестрама да не хвале оне своје мужеве, који ннсу јунаци: »I >ећ фалиге Милош Кобилића, »Од Пазара Новога племнћа, »Којино је јунак од јунака, »Породи га Херцеговка мајка. У овој истој иесми љуба Милошева, тужећи му се на своју сестру, вели: »Још се хвали љуба Бранковића »Да ти не смеш на мејдан изаћи »Бранковаћу, СВОМ0 господару." Из овог последњег стиха види се, као да је Милош био из државе Вукове и као да је стајао иод његовом управом. ну сем овога вндећемо и више иредања која постојбину Милошеву стављају у Вукову државу. По Троношцу Милош Обилић био је с Косова, а двори су му били у Лииљану, па их је Мурат иаднувши с војском на Косово запалио са многим још другим (Гласи. V.).