Просветни гласник

488

НАУКА И

НАСТАВА

М. Ђ. Милићевић, говорећи о шабачком округу, међу заменитостима помиње ово: «Милошева коњушница, зидана је у селу Дворишту у осоју Цера. Она собом није знаменита, али вреди да се помене за оно, што се у народу прича о том месту. Народ верује да је М. Обилић био родом из Поцерине. «У Дворишту , вели се, да су му били двори. Ту има и један гроб с великим каменом чело главе. Срби туда веле, да је то гроб Милошеве сестре, која је, веле, ту плевила пшеницу. а Милош мислећи да је то кошута, убије је буздованом с Трајанова града. У селу Криваји два су брега: Табор и Црквина; на првом је Милош одморио војску, а на другом, веле, причестио је, кад је полазио у Косово. «У Поцерини има и једна вода, која се зове Нечаја. и близу ње поље, које се зове Пусто иоље. Поцерци доказују, да је после косовске битк.е дошао гласоноша и нашао Милошеву мајку на тој води, код оваца, па јој рекао: «Не чај (не чекај) више, Милошева мајко! »Одбиј овце у то пусто поље: „Милош ти је јуче погинуо!« И од тога је, вели, остало Пусто поље и вода Нечаја. Милићевић даље опет помиње, како се прича, да је Милош имао две сестре: Иконију и Виду, које га нису хтеле пустити самога у Косово, већ су и оне хтеле да иду с њим. Ну Милош превари сестре те засне, а он се искраде и оде сам. Кад му сестре чују да је погинуо, Иконија начини цркву (некад манастир) Каону, а Вида неки други манастир. 1 ) 1ганиц у „ВеНгасде гпг вегШзсћеп А11ег1ћит8кипс1е", помињући Тгојапоу0гас1 на стр. З..вели: Врло је вероватно да је овде некада седео прослављени зет цара Лазара много опевани Милош Обилић, коме су двори по народној традицији у Дворишту." И Херцберг га зове: «с1ег аегМесће ВШег МИов ОћШс \оп Тгојапоу§гас1 ,)2 ). М. Милојевић, бележећи нарицаљке српске косовске девојке, забележио је о Милошу Обилићу ову: ') Кнежевина Србија, стр. 426. *) Рув., Кн. Дазар. 310.

»ТЗај Двориште, „Место пресвијетло, ва.ј! в Ђе је Милош, „Наше јарко сунце, вај ? »Из Дворишта »Црна слутња уји, вај: »Милош вам је »На Косову пао, вај!® (Пут. II. стр. 38.) Има и предање да је Милош Обилић родом из села Црнајке у срезу поречкоречком округа крајинског. Не зна се како му је било име оцу и мајци, о матери зна му се само толико. да је била Еркиња, жена телом снажна и горостасна, па је такав био и Милош Обилић. Прича се, да се од домаћих послова највише занимао подизањем доброг стада оваца, а највише добрим коњима. од којих се прилично и обогатио. Кад је једном чувао стадо па заспао, наишао је кнез Лазар и узео га. Родитељи су мало жалили за њим, али пристану да иде с кнезом. Кад му је мати горостасна и са великим сисама изашла пред кнеза, сви јој се у пратњи кнежевој зачуде и говораху : «3а дивно чудо !, да грднс жене, као каква кобила!" И ово иосле, кад је кнез Милоша одвео, даде повода да га прозову: нКобилићем*, које иосле, пошто је Милош у велико достојанство код кнеза ступио због својих јуначких дела у војној служби , буде углађено: кХобилић" или Обилић" 1 ). Исто тако има предање, које везује Милоша Обилића за округ пожаревачки, а то је ностање манастира Тумана, који је по народном причању постао овако: «Милош Обилић, будући војник код кнеза Лазара, временом дође и до самог војводског чина и иостане зет кнежев, због својих одличиих и јупачких дела. И овако поставши војвода, даде му кнез Аазар иод његову владу сав онај иредео, где се родио, границом уз Дунав до Вел. Градишта и одавде уз реку Пек и Млаву иреко иланина, омољских исаод Мироча иланине до Дунава п . Милош је ту саградио и дворове, где је данас село Двориште. Више својих дворова направио је бању, где се често купао и назвала се Милошева Бања. х ) Србскш Венацг, сочинкнг Т. Вдаићемг, 15—18.