Просветни гласник

496

НАУКА II ПАСТАВА

ж) У ћуаријском округу увећао се проценат школоване деце 1 26 пута за иет година. У ирегледу иод А. заузимао је четврто, а у прегледу под Б. шесто место. У опште, овај се округ може уврстити у напредније крајеве за ових пет година. з) Најмање се повећао процечат уче-

ника у чанапском и алексииачком округу, јер у 1884. години није износио више но 1 ,16 пута онолико колики је пре пет година био. У онште ова два округа долазе у мање напредне крајеве наше отаџбине што се тиче школоваша оног броја деце који је ио закоиу дужан да походи школу.

В. 2 Да видимо, како смо стајали у 1888.-9 школ години, што се тиче школовања оног дела народног подмлатка на коме лежи школска обавеза.

У 1888.-9. школској годиии

ТРЕВАЛО ЈЕ

ФАКТИЧКИ ЈЕ

ДА походи ШКОЛУ

ноходило школу

1.

у Београду

5.582 детета

48,3 3

процената

2.

((

окр,

. смедеревском

14.394

27,09

«

3.

а

кр агујевачк о м

19.174 «

23, 19

((

4.

V

((

црноречном

9.782 «

21, 86

((

5.

((

јагодинском

11.029 деце

21, 70

((

6.

((

»

иожаревачком

28.677

21, 09

((

7.

»

((

крајинском

12.782 детета

20,зо

»

8.

V

V

крушевачком

12 900 депе

19, 37

((

9.

V

((

ћуприском

10.999

19, 15

((

10.

((

шабачком

14.793 детета

19, 02

((

11.

((

алексиначком

10.758 деце

18, 59

((

12.

((

Ђ

београдском

14.416

18, 4 у

»

13.

((

((

нишком

21.167

17 ,10

»

14.

((

((

рудничком

9.091 дете

17, 1 1

((

15.

»

((

ииротском

12.159 деце

16, 41

((

16.

((

V

ваљевском

15.876

15, 22

V

17.

((

((

иодринском

9.874 детета

14,4 1

»

18.

((

((

чачанском

1 1.997 деце

^4,0 5

((

19.

((

((

ужичком

19 437 «

13, 5 8

((

20.

((

((

врањском

10.489

10,11

((

21.

((

((

књажевачком

9.736

9, 54

((

22.

((

((

тоиличком

1 1.507 «

6, 99

((

И у овој години Београд је давао највише процената од оног броја деце која би требало школу да походе. Он се једини приближио оном другом, блажем захтеву члана 28. «Закона о Основним школама", у коме се вели: да ће се «уписати и учитељу предати најмање ноловина за школу дорасле и способие деце." Сам Београд, и ако у њему није била ни потпуиа половина од оног броја у којем су деца, у узрасту за школовање, заступљеиа бнла у 1889. години у топличком округу, школовао је седам иута више деце но што је случај

био у целом том округу. Кад се Веоград уиореди с осталим окрузнма, излази да се у престоници школовало јаче но 5 пута онолико процената деце колико у књажевачком, јаче но 4 и по пута онолико колико у врањском, скоро 3 и но пута онолико колико у чачаиском, скоро 3 пут онолико колико у пнротском, два и по пута онолико колико у крушевачком, ћуприском и шабачком округу, итд. — После Београда први је у овој години био смедеревски округ са својих 27.09 процената. У њему се школовало 1889. године скоро три пут оно-