Просветни гласник

497

лико деце колико у књажевачком, и ако смедеревски округ није бројао ни два иута онолико деце за школовање колико их је те године било у књажевачком (већ невдто мало испод један пут и по). У смедеревском се округу вдколовало два пут онолико процената деце колико у читавом ужичком округу, и ако је ужички округ ове године имао на сваку стотину смедеревске деце по 135 своје деце у узрасту за школовање. Ово је јасан доказ, колико су повољније погодбе у опвдте за вдколовање у смедеревском округу, но што су у ужичком скругу и још толиким другим. Из овог Факта вал>а да се изведе поука, шта државне властм треба у будуће да чине, те да кратеви који

су заостали у школовању свога подмлатка буду потпомогнути од свију оних Фактора на којима је дужност, да се више старају о најпотребнијем школовању народном. Читаоци могу сами изводити даље паралеле између појединих округа који су у горњем прегледу наведени.

3. Сад имамо да упоредимо стање које нам је донела 1889. година са стањем у којем се налазило основно школопање у 1884. години. Кад то ураднмо, налазимо да се у 1889. години школовало више процената деце но нре пет година у округу:

6

1. смедеревском • • ■

11.

чачанском • • • ■

• • ■ 3 ,81

2. црноречком • ■ ■

12.

ужичком ■ ■ ■ ■

• • 3 ,64

3. јагодинском ■ ■ ■

• ■ ■ 8 ,04

13.

иожаревачком • •

• • • 3 ,38

4. алексиначком • • •

• • • 8,00

Ш.

ваљевском ■ ■

• • • 3 ,20

5. крагујевачком

• ■ • 7 ,32

15.

ћуириском ■ • ■

• • • 3,15

6. крушевачком ■ ■ •

• • ■ 7 ,01

16.

иодринском • • •

• • -2 ,95

7. рудничком • • • ■

11.

нигиком

• • • 2,20

8. ииротском ■ ■ ■ ■

18.

тоиличком ....

• • • 2,11

9. књажевачком ■ ■

• • • 4 ,24

19.

шабачком. • ■ • •

• • • 1 ,52

10. београдском • • ■

20.

врањском • • • •

• • • 0 ,97

У Београду се школовало 2,10 процената више у 1889. нп у 1884. години. Једини је крајински округ, где проценат школоване деце није порастао, већ је за 0,бо мањи у 1889., но вдто је износио у 1884. години. Овакав је случај био у 1884. години и с књажевачким округом, с том само разликом, вдто у крајинском округу број у истини школоване деце није ударио натраг. као што је то био случај у књажевачком округу, него се нешто мало (— за 122 ученика ■—) увећао. Смањивање процента пак долази отуда, вдто је већи био прираштај оне деце која су дорасла Процонат школова од 1879. до 1. у окр. црнорвчком за 14,09 2. „ « смедеревском „ 13,71 3. « вар. Веограду « 12,56 просветни глдсние 1891.

за школу но што су се. у сразмерном проценту, упутила на школовање (Проценат прираштаја деце за школовање износио је 8, а проценат прироштаја ученика само 5). Изостављамо поређење по другом начину, који би нам показао колико се иут а проценат школоване деце у сваком округу увећао.

4. Много је претежније поређење тих процената између 1879. и 1889. године. Кад по првом начину извршимо рачунску операцију, добивамо овај иреглед:

деце порастао је 1889. године 4 у окр. крагујевачком за 11,75 5. « « крушевачком « 11,43 6. „ « јагодинском (( 11 ,зз 63