Просветни гласник

508

НАУКА И

НАСТАВА

сија ступпла у жпвот, а сада нх у целој Фраецуској имају три, и то: једна за звање учитеља цртања у семинарима (учитељ. школама) и за више грађапске гаколе, а обе друге за испнтивање наставника цртања за лицеје и колеже. Одмах се сазнало, да и кандидатн, којп долазе на испит, немају у опште никакве довољне претходне спреме, и да је, нарочито кандидатпма пз провпнцпје, врло тешко да се добро спреме. Мпнпстарство је тада решпло, да сваке године нзвесан број таквих капдидата, који су већ у служби, али нису исиптани, долази у Париз, где ће се спремати у нарочитим курсовима, који се држе у уметничко-занатској школи, нод управом пнспектор& цртања и трају сваке године око 15 дана. Оки курсовн, који се зову: „зеззгот погта1ез отворенп су 1882. г. и продужавали суседо 1888. године, п у њима је сваке године било просечно око 220 кандидата и мушких и женских, и више од 2 | 3 било их је из провпнције. Овима последњим држава је давала и путни трошак и извесан додатак плати за време бављења у Паризу. Програм тих курсова обухватао је предавања из разних грана наставе цртања, н то, како за практпчку, тако и за теоријску спрему кандидата ; нарочито су поучна била нредавања о оргапизацији наставе цртања у основним школама, о науци о сенчеау, перспективп, историји орнаментике, о анатомији, грађевинарсгву, цртању главе и Фигуралном цртању и т. д. У једном од последњпх курсова говорено је и о некпм сиорпим тачкама наставног програма; и после тих говора, обично је следовало и графијско објашњење дотичних дискутованих програмннх тачака, од стране инспектора, којп је курсом руководио. Према томе, ти курсови нису само били корисни кандидатпма за њину олакшану спрему, већ су још кандидати имали и прилику, да се са својим инспекторима слободно друже и да њихове погледе и мишљења упознају; а исто тако и инспектори су радо саслушзвали мишљења кандидата н уверавали се о њином знању и спремн. И тако дакле, свака ова „ зеззгоп погта1е" увек је имала знатних последица у погледу на које спорно питање, и заиста, само овим курсовима треба благодарити, што је сада, скоро у свију наставника цртања у Фраицуској, похвална и угледна једнодушпост, одиосно примене званичног наставног програма, те нема нп једне једине тачке у нрограму, која би се од разних учитеља могла различно тумачити и заступати. Што се тиче самог исиита кандидата за наставнике цртања, то ћемо у изводу изложнти

закон, којим је уређен исаит за оцену наставничке иодобности, и то : Т. За иредавање цртања у учитсљским и гра/јанским школама: Члан 203. Испит се састоји из трп дела: а. Писмени исиит и ироба цртања (графијски исиит); б. Усмени исиит; в. Педагошки (ирактички) исиит. Члан 201. Испптн под а. п б. могу се и опростнти. Писмени (графијски) исиитни радови обухватају: 1. Геометријску конструкцпју и перспективни нацрт једног простог нредмета, једног архптектонског детаља, једне просте вазе и т. д. (време рада 4 часа); 2. Састав једне просте расправе по датој теми (за рад 2 часа); 3. Цртање једног реље®ног орнамента, розете, капнтела, лпшћа и т. д. (4 часа); Члан 205. И усмени исиит може бити опроштен. Он обухвата : 1. Једно питање из нацртне геометрије, науке о пројекцијама, као и из перспективе простих тела. 2. Општа пптања из историје уметпости (са цртањем на школској таблн). В. Питања о склопу и деловима човечјег тела (анатомија). Члан 206. Иедагошки (арактички) исиит обухвата : 1. Коректуру једног орнаментског цртежа; 2. Коректуру цртежа главе; 3. Једну наставнпчку лекцпју (предавање) из које задате тачке наставног програма. За припрему даје се кандпдату 20 минута времена, а и време трајања нредавања је до 20 мннута. II. За оцену саособности за звањс наставннка цртања у средњим школама, постоје два испита, и то, једаи за нижи стуиањ, а други за виши стуиањ; ми ћемо оба изложити : ПГАВИ.1А 0 ИСПИТУ КАИДИДАТА ЗА НАСТАЗНИКЕ ЦРТАЊА у средњим школама (лицејима и колежииа) а). За нижи ступаљ 1. П исмени (графијски ) иснит I. Персиективни нацрт једног простог иредмета, као : једне вазе, једног геометријског тела, једног архитектонског детаља и т. д. За ову задаћу кандидат треба да изради : 1. Један нацрт предмета — који је пред њим намештен — с конструкцијом сенчења^ 2. Један основни нацрт, а кад је могућно и попречни пресек истог задатог предмета.