Просветни гласник

509

II. Цртане једисг рељефног орнамсита, као : розете, капитела и т. д. III. Цртање јсдне фшуре по антици. (Ови граФпјски испити могу се и опростити). 2. УСМЕПИ ИСП11Т Објашњења о геометрпјском н перспективпом нацрту и представљању једпог простог објекта (столпце, стола, постамента, гесимса и т. д.). Питања о конструкцијама сенчења. Цртање једвог архитектонског фрагзтента на школској таблп. Усмеиа објашњења. Објашњења о склопу и деловима чоиечјега тела. Цртање појединнх дзлова, на табли. 3. Педагошкн (практички ) псппт Коректура једног перспективног цртежа, једног цртежа орнамента и једног цртежа главе. Усмена објашњења у облику једног нредавања. б.) За виши ступан. 1. Писмени (графи.јски) нспит I. Персаективни нацрт једног најупотребљивијег иредмета, једиог архитектонског детаља, канитела, вазе и т. д II. Цртапе једнс фигуре ио антици. (Оба ова испита могу битп и опроштена). III. Цртапе једног рељефног орнамснта. IV. Цртање једне целе фигуре, ио ирироди. V. Цртање главе ио ирироди и у ириродној величини. "VI. Питања из анатомије. 2. Усмени исшгг I. Објашњења о геометријском п перснективном представљању једног простог предмета. Пнтања из конструкције сенчења. II. Цртање једног архптектонског Фрагмента на табли и усмено објашњење о томе. III. Цртање и објашњење склопа човечјега тела и његових делова. 3. Педагошкп (практички ) испит I. Коректура једног перспективног нацрта. II. Коректууа једног орнаментског цртежа. III. Коректура једног Фигуралног цртежа. Приликом ових трију коректура, које треба да се чине у облику предавања, ваља кандидат да одговори и разним захтевима перспективе, орнаментике и анатомије.

У вези с овим испитним правплима, проппсана су и објављена, под пасловом „доиуна исиитним иравилима ", још н једна врста ирограмних

иитања, те су тако кандидати у стању, да се орпјентују у постављенпм питањима; и тај програм чини једну, методски уређену, ручну књигу о пастави цртања, које треба да се кандидат придржава. Што се тиче претходног образовања кандпдата, који се за пспит прпјављују, треба поменути, да су мушкп кандидатп за наставпике цртања понајвпше ранији ученицп Париске уметничко занатске гиколе; женски кандидати у Паризу долазе пз велике државне школеза цртање, као п из других школа за цртање у Паризу, а п пз занатских школа. Пређе је био и један нароччти , завод за наставнике цртања ", где се спремио .велики број п мушких и женских пнтомаца, за испите из цртања. У провиоцијн имају неке варошке школе још и нарочпта одељења за прппрему кандидата за наставнике цртања. На крају да наведемо још и нека места из Ђ Оиштег иогледа на наставу цртања", који је написао један од састављача оног наставног програма, који смо напред изложили — Еидепе О-шДаите, главни ипспектор наставе цртања и директор лепих уметности, да би се видело, какав се висок и дубоко смпшљеп значај даје цртању у Француској: „Цртање — вели Гиљом — мора најпре да се посматра одвојено, само за себе, без обзира на његове много п разне примене; и с те полазне тачке, цртање треба дакле сматрати само као начин представљања предмета у његовој контури; чонеков је урођени инстикат, да ствар, коју гледамо, представљамо иомоћу линија, које чине границу тог предмета, то је дакле знак наше урођене подобности да можемо нешто граФијски да представнмо — да нацртамо". »Само на два начина могу се предметп графпчки да представе: онако, какви су они у ствари, или онако, како нам они изгледају. Што се тиче првог начипа представљања, предметп се могу цртати или у својим правим димензијама, пли умањено, или увећано, разуме се увек у одговарајућој размери појединих делова; нри томе може предмет, којп се спима, бити дво-илп тро-димензионалан, т. ј. или представља какву равиу слпку нли какво тело. Задатак је цртачев сада у томе, да те димензпје тачно употреби, те да се произведе веран и правилан израз — да цртеж доиста представља прави облик н изглед сниманог предмета". „Појамно је, какву важност има овај пачин представљања за оне, који умеју да се њиме иравплно корнсте; и кад се тај начиа цртања тачно примењује, може се оригипал тако добро и повољно да прецрта, што знају сви, који се баве умножавањем слика, проналажењем и израдом нових облика и т. д. Цртање је дакле с тога једно емпненгно средство, јер се њиме добива и облик и израз извесног објекта, што је подједнако важно и за архитекте и за инжињере, као и за све занате и уметнос1И. Исто тако, цртање је важио и за теоретичара,