Просветни гласник
22
ЛЕКЦИЈЕ ИЗ СРПСКОГа ЈЕЗИКА
Пашини су момци деиије, којих се поглавица зове делибаша. — Пошетала Велимпровица но бедему града Варадина, — Није он вичан томе послу. Кад једно јутро преброји челе, а то нема најбољег челца. — Ево браде дужда од Млетака. — Срби закона турскога у Восни. — Прикугш још нешто бећара и самовољаца. — Тога часа свате купит' пође. — Јер сте синови видела и синови дана. Да се вуци не преједу меса. 34. Задата^ (иродужење). Некаквом човеку дође ђаво у сну. — Да напунимо цепове пепела — Кад соколу он завио крило. — Где велики коњи играју, ту малима трбуси пуцају. — Бошњаци су највише дола шли на лађама. — Што доведем кићепијех свата. — Ватра извуче ватру и бол. — И даде му триста пратилаца. — Што више грми, мање дажда пада. Учител. незнабожаца. — Осам му је дана иазатка. — Куј ми сабљу, Новаче ковачу. — Кућа му се коцем затворила! 35. Задата^ 178. правило. — Наниши све падеже од именице дан у оба броја са свима одступањима. 36. Задата^ (продужење). Одреди у којим падежима стоји именииа дан у овим примерима. Вог те сачувао ведра божића и облачнаЂурђева дневи. — Три дни ходо преко поља равна. Дође дан растанка. — Вога моле и дневи и ноћи. — Од дне до дне. — Угледавши дневом из главице да је сељана са свим мало. — Дневи леже а ноћи П У Т УЈУ- — До Опасова днева. — Тога дана све је било готово. — У њ рагују дневи са ноћима. Да довршим дневе моје. — Надам се Ђурђеву дие. — Изгубио сам толике дневи. — Ноћу дневљу нспрестано. — Ни по дневу нн по ноћи. — Не знам броја днева мојих. 37. Задата^ (продужење). Уреди по реду све иадеже од именице даи који се налази у горњим примерима. 38. Задата^ 179.- 1 97. правило. (Као у 32. задатку). У једно се вече састанули. — Па у друштво добар вече каже, — Докле нам се, царе, поодљутиш. — За седам вечери. — Па је ишао својим
људма да пе умре од глади. — По казивању људм међу којима се ово пјева. — Међу људма више болести има кад је зима слаба. —■ Оцевн оне исте тројице младића. — Мислим ђога коња уморити, и у гости, 1)ецо, одлазити. — У гдекојпм газдинским кућама готово сваки дан има гостију. — Господару, ја се молим теби. — И у пољу воку и тежаку. 39. Задата^ (продужење). Ту кнезови нису ради кавзи. — Четири ста. витезова излећеше ич затвора. — Она иде кон.ма на ливаду. — Старије је јутро од вечера. - [1рву вечер вечерала. — Части гостс три бијела дани. — Три путника путем путоваше. — Друга куиа јутром и вечером. — Ками мајци да утећи могу. Кам из руке, а ријеч из уста. -- Ками ти у срце. — Оно рече, за кам заоануо. 40. Задата^, 198.-214. правчло. (Као у 32. задатку). Па побјеже своме Сарајеву. — У месту његова рођења. — Танких ребара. — Коме ћеш се приволетн царству. — Дадоше му копље убојито. — Злату ће се кујунџија наћи. — Свако иуце по од литру злата. — Не верује ни својим очима. Пак доламу са тридест путапа. — Очи му се бјеху узмутиле. — Ал' је Раде срца милостнва. — Рого^ воду мућаше, а очима бистраше. 41. Задата^ 2 15.-236. правило. (Као у 32. задатку). Стоји звека бриткијех сабаља. — Да свакојаких не наимаш слуга. — Но су сузе сестрице Јелице. — То су године његова владања. — Тада слугс њему допадоше. — Иди кажи мојој поматари. — У тлмници госпође Јерине. — Она снаси књигу отписује. — Твоме ђогу и твоме јунаштву, свуд су броди, ђе гођ дођош водп. — Глас допаде војводи Драгоји. — Заовице, мог драгог сестрице. Тек што она осети силу ватре. — Рука руци суди. 42. Задата^ (продужење). Нећеш кавзи џевап дати. — Пошљи штаку Немањића Саве. — Иде Јела стаду у планину. За саме развалине Жиче и Манасије сами Турци кажу, да су знаци који свједоче, да су Срби негда имали цареве и краљеве. — Крвницима оца и матере. —- Ово ј' рука нашега Дамјана. — Кад Лазару ситна књига дође. — Веснослица је матп свију грехова, а радња је мати среће. — Аран има че-