Просветни гласник

ЛЕКЦИЈЕ ИЗ СРПСКОГА ЈЕЗИКА

3. пад.

6. 7.

« « « «

њему, му њег?1, га њпм њему

Мнозкина

1. пад. дни

она

н>4?, 3 0] њу, ЗУ, З е њом њдј.

оне

2. 3. 4. 5; 6. 7.

« «

њих, их њпма, им њпх, их њпма њпма.

326.

У мушком роду 4. падеж кад је с предлозима може гласити њ : на њ, ио њ, у њ. Исго тако кад је већи облик тога иадежа с предлозима може испасти е, те гласи : на њга. 327. — У 6. падежу једнине у сва три рода може примити е те гласи : њиме, њоме. 328. —• Придевне замеиице : његов.-а ,-о; њен,-а,-о ; н>езин,-а.,-о ; њихов,-а,-о ; њихан, њихна,-о: овакав-ква-о ; такав,-ква,-о; онакав.-ква,-о; какав-ква,-о (некакав, никакав, свакакав, којекакав, свакојак) ; васколик, -а,-о, (савколик,-а,-ој мењају се као неодређени придеви (види ирав. 353—357.). 339. — Заменице овакав, такав, онакав, какав и ва сколик могу да приме у 1. иадежу једиине за мушки род иаставак и и гласе овакови, такови итд. и онда се у сва три рода мењају као заменице (сам,-а,-о). IV. УПОТРЕБА ЗАМЕНИЦА 330. — Придевне заменице за присвајаше показују да оно што значи именица уз коју они стоје, мрипада ономе лицу, ког је лица та заменица. Ако се на нр. речо: То је твоја књгиа, опда зиачи да књига припада 2. .шцу [коме се говори), и то јс лице једпо (јер твој је придевна заменица за присвајање 2. лица једнине); ако ли се речс: То је њена књжа, онда кљига припада 13. лицу, којс је женског рода и једло јс (јер је њен придевпа за-

мепица за присвајање 3. лица једнине женскога рода), итд. 331. — Али ако та ствар припада ггодмету, онда се — ма кога лица и рода био тај подмет — уз именицу меће придевна заменица за присвајање сваког лица, ннр. Ја сам узео Ти си узео Он је уаео Она је узела Оно је узело Ми смо узели итд.

СВОЈу књигу.

332. — Заменицама трећег лица непозиатог праве се унитне реченнце, и то: 1-им падежем личне заменице прави се упитна реченица са непознатим подметом; 1 -им падежем придевиих заменица пита се за додатке подметове. Пр.: Ђак чита. — Ко чита? — Чиј ђак чита? —Који ђак чита? — Какав ђаи чита? Колики ђак чита ? 333. —- Осталим падежима тих заменица траже се додаци прироку који су у тим падежима или особине тих додатака. Пр.: Ђак чита књигу, — Шта ђак чита ? Чију књигу ђак чита ? — Коју књигу ђчк чита? — Какву књигу ђак чита? — Колику књигу ђак чита ? — Илп : Ђак иде школи. — Чему иде ђак? — Чијој школи иде ђак? — Којој школи иде ђак? Каквој школи иде ђак? — Коликој ш.коли иде ђак ? итд. 334. — Али те исте заменице уиотребљавају се и за свезивање подређених реченица за реч којој су додане или за главну реченицу. Тада ове заменице нису уиитне него савезне. 335. — Подређена реченица кад се до даје једној речи онда заменица узима род и број те речи (падеж не мора). Пр.: а. Подређена реченица додатак имениии : Иди у другу земљу , коју ћу ти ја показати. — И момак , који му ношаше оружје. — Тешко ономе човеку. кроз кога долази саблазан. — Он би пашао себи девојку, какву свака земља пема. б. Подређена реченица додатак заменици : Оамо молим свакога који би их писао, да