Просветни гласник

ЛЕКИИЈЕ ИЗ

ређеном и у неодређеном внду, нрема томе да ли она именица представља познату или непознату ствар или лице. 383. — Ако ли је придев у прироку, мора — ако има оба вида — узети облик неодређеног вида. Нр.: Бог је милостив. — Улица је широка. Ђак је учитив. Али: Овај је бор највеКи. Ова је кућа најлеаша. — Он је мали. 384. — И придеви и прндевне заменице било да су уз именицу, било да су у прироку морају узети род. број и иаделс именице на коју се односе. Пр.: И виђе га девет милих гиура. — Јосу л' ово твоји двори? — Бројила нх млада Ђурђевица. — Добар је Бог. — Једаи је мој. 385. — Кад придев или придевна заменица стоји уз именицу мушкога рода с наставком а, онда у једнини стоји у мушком, а у множини у женском роду. 11р.: добар слуга; наш владика, велши војвода; — добре слуге; наше владике, велике војводе. 386. — У песмама се често налази да придеви и придевне заменице уз те именице и у једнини стоје у женском роду. Нр.: Слуго моја, Облачићу Раде! — Богосаве моја верна слуго! — Да ти Бог да, сибињска војводо. — Еј ђидијо, турак а крвоппјо ? — Делија се ликом оаасала. 387. — Некад придев стоји сам без именице , и кад је у мушком роду значи човека или лице у опште, а кад је у средњем роду значи различно. Пр.: Богат једе кад хоће. —• Брани своје мртве и рањене. — И кликује и живе и М}> тве. — Страшни крвник сваког крштенога. Богу божије , а цару царево. — Ту потрча мало и велико. 388. — Кад је у реченици поређен придев у арвом стуињу може да стоји уз њега као додатак оно с чим је поређење учињено, а може да буде и без тога додатка. Ако има додатка онда он стоји у 2. надежу са предлогом од, или у 1 . падежу са свезом него или но. ЈЕКЦЦЈЕ ИЗ СРПСКОГА ЈВЗИКА

ТСКОГА ЈЕЗИКА 33 11р.: Ја сам бољи, чуј, влаше, од тебе\ бољи ми је вјера него твоја. — Ђо издајник бољи од витеза ? — Да с'из српске крви бољи Србин роди. 389. — Исто тако и уз други стуиањ може доћи додатак или може бити и без додатка. Кад има додатка онда је у 2. падежу са предлогом од или између. Пр.: И нај јаче уздање пропада. — Најгори је залогај, којим се човек удави. — Иајнесрепнији смо од св.тју људи.—- Од свију јс овнх био најзнатнији капетан Коча. 3 А Д А Ц И 54. Задата^ 342.— 345. правило. — Напиши по двадеоот описннх и прпсвојних придева у св_а три рода. 55. Задата^ 3 46. — 3 49. правило. — Напиши пот реченица у којима ће бити придев у неодређеном виду и пет у ко јима ће бити у одређеном. 56. Задата^ 350. правило. — Напиши двадесет присвојних придева, и то десет који имају оамо неодређени, а десет који имају само одређепи вид. 57. Задатак 3 51 . — 3 57. правило. — Измењај ове придеве и заменице у сва гри рода : риђ, сладак, њезин, васколик. 58. Задата^ 3 58. — 36 1. правило. — Измењај ове придеве / сва три рода : врућп, љутп. 59. Задата^ 3 42. — 38 9. правиле. — Изнађи у овим нримерима сво придеве и кажн о њима што знаш. Док је медведу гљилих 1 ) крушака, не боји се глади. — Учинн се црним Арапипом. — >' мен' има ') Питања за ароаитивагов на чаг.у. Какав је то прндев (342)? — Каквих има придева (341)? Ш'"а показују јаднп шга други (3 4 2, 3 4 3)? — У ком 5