Просветни гласник
34
ЛЕКЦИЈЕ ИЗ СРНСКОГА ЈЕЗИКА
и млађих војвода који би со ради поиграти. Пуна барка шениде и поггове ђечице. — Однесе га пашину чадору. — Држ' се нова пута и стара пријатеља! — Ја се м.чада бољој срећи надам. — Док је Врдничке куле. —- Наглед'о се бијела свијета и жаркога супца. — Не држнм те бана пајгорсга, но те бана држим најбољега.
две стотине итд., хиљада [тисућа), милион. 393. — Збирни бројеви показују број лицима разног рода или века , или стварима које иаром или множином значе целину за бројаше, као нпр.: иеторо деце, десеторо чељади, четворе чарапе, двоје рукавице, троје чизме итд. Они су : двоје, обоје, троје, четворо, аеторо, шесторо, итд. или: двојица, тројица, четворица. нтд. 394. — Редни бројеви не ноказују колико има ствари него у коме је реду оно, што се броји, нпр. иета. клупа не значи да има свега пет клупа, него показују ону клупу пред којом имају још четири, а иза не може бити или може не бити више клупа. Они су: арви, други, трећи, четврти, аети, шести, итд. I. РОД У БРОЈЕВА 395. — Од простих бројева имају облике за сва три рода један и два. 396. — Један има облике за род као и придеви или придевне заменице : један, -дна,-о 397. — Два гласи тако сад за мушки и средњи род, а за женски две. Некад је
БР 0 ЈЕБИ 390. — Бројеви су речи које показују колико има чега, или где је што по броју на реду. 391. — Врсте бројева. Бројеви се деле на иросте, збирне и редне. 392. —- Прости бројеви показују колико има једнаких лица или ствари. Они су: један, два, три, четири, ает, шест, седам, осам, девет, десет, једанаест, дванаест, тринаест, четрнаест, аегнаест, шеснаест, седамнаест, осамнаест, деветнаест, двадесет, двадесет и један, итд. тридесет, четрдесет, иедесет, гиестдесет, седамдесет, осамдесет. деведесет, сто, сто један, итд. је роду и за што (3 4 5)? — Који је то вид (3 47)? Колико има видова (3 46)? — Шта показује један вид, а шта други (3 47, 348)? — За шго је овде употребљен неодређени вид (382)? — Чиме се разликују видови (3 49)? — Имају ли сви придеви оба вида ? — Који је ово падеж? — За што (384)? — Бива ли то оваки пут ГЛаСИО И За СрвДЊИ рОД двв, И тај Св ООЛИК одржао само уз сто: две ста. 398. — Сто или стотина, тисућа или хиљада и мидион јесу бројне именице те имају само један род. 399. — Остали прости бројеви немају рода.
(38 5, 3 8 6)? — Како се мењају придевн у неодређеном виду (353)? — Како се мењају придеви чија се основа свршава на непчани сугласник (3 5 5)? — Како се мењају придеви у одређеном виду (3 5 4)? — Је ли ово прост или поређен придев ? — Шта су то прости а шга поређени придеви (3 6 3)? — Могу ли сви придеви да се пореде (3 80)? —■ Како ће бити први ступањ од опог придеви (37 4)? — Којим је наставком постао (37 4)? — Који су још наставци за први ступањ (368)?— Додаје ли се ј код свих придева на основу (30 9)? — Какве промене бивају кад ј дође до основе (3 7 0)? — Код којих иридева прави се први ступањ наставком ш? — Какав је акценат код првог ступња с наставком ј и Н1 (370. 373)? — Какав је код оних на иј (37 5)? — Како ће биги од овог придсва други ступањ (37 9)? — Шта значи други ступањ поређења а шта
400. — Збирни бројеви се говоре или само у средњем роду : двоје, аеторо итд., или кад се употребе у множини као бројни придсви имају облике за сва три рода; двоји, двоја, двоје, иетори, иетора, иетореј и т. д. 401. — Збирни бројеви на -ица женског су рода. 402. — Редни бројеви имају облике
први (366. 365)? — Могу ли бити поређеии придеви за сва три рода ; ирзи, ирва, арво; други,
у неодређеном виду (3 67).? итд. итд.
друга, друго, итд.