Просветни гласник

ЛЕКЦИЈЕ иа СРПСКОГА ЈЕЗИКА

II. ПРО^ЕНА БРОЈЕВА 1. Прости бројеви 403. —- Један,-дна,-о мења се само у једнини и има наставке придевних заменица. ' " 404. —- Два, две мењају се ио старој двојини и паденш им гласе :

М. СР. РОД Ж. род 1. 4. 5. пад. два две 2. « дваЈу двеју 3, 6. 7. (( двама (двема) двема

405. — Тако се исто мењају и бројеви оба, обе, оба-, обадва, обадве, обадва. Ч 406. — И три и четири мењају се по старој двојини, и облици им гласе : 1. 4. и 5. пад. три четири 2. « трију четирију 3. 6. и 7. « трима. четирма 406. — Кад уз бројеве дође предлог они се не мењају. Пр.: Тражио сам гч у три куће. —■ Код две еестре. — Раздвојигае ее на ^вестране. — Преко три воде етудене, иреко три горе зелене. — Са четири сина, итд. 408. •— Стотина и тисућа или хиљада мењају се као именице женскога рода треће врсте , мидион као именица мушког рода ирве врсте. 409. — Оотали се прости бројеви не мењају. 2. Збирни бројеви. 410. — Збирни бројеви женскога рода на ица мењају се само у једннни и то као именице женскога рода треће врсте. 411. — Збирни бројеви средњега рода мењају се као придевне заменице средњега рода и имају само једнину. 1.пад . двбје трдје чотворо 2. (( двога (двбјега) трбга (трбјега) четворбга 3. (( довбме (двома, троме (ттр(ша,,четвор6ме двпјему) тројему) (четворома! 4. (( двоје трдје чбтворо 5 « двдје трдје четворо

6. « двбма трома чвтворбма 7. « двбма трбма чвтворбма иеторо, итд. 412. — Кад уз ове бројеве дође предлог не мењају се : Отишао с двоје деце ; — оставио кућу на двоје деце. А могу се и мењати : од тога двога ; к нама двома, и т. д. 413. — Кад се збирни бројеви употребе као бројни придеви онда се мењају као придевне заменице у множини на пр.: м. с. ж. РОД 1. пад. двоји двоја двоје 2. « двојих 3. « двојим и т. д. 3. Редни бројеви, 414. — Редни бројеви мењају се у оба броја као одређени придеви, нлр.: ЈЕДНИНА 1. пад. ирви ирво ирва 2. „ ирвога ирве и т. д. III. УП0ТРЕБА БРОЈЕВА 415. — Један,-дна,-о, прима род и паI деж оне именице уз коју стоји као год нридевне заменице или придеви. Пр.: Један човек, једнога човека, једна жена, једну жену , итд. 416. — Један може да се употреби и место заменице неки.— Кад је тако употребљен онда има и множину. Пр.: Вио један цар. — Дош.ш су једни људи. — Чуо је од једних трговаца. 417. — Као год што се сад један слаже са именицом као придев у роду, броју и падежу , исто су се тако и бројеви два (оба), три и четири слагали са именицом у роду броју и падежу кад су се именице ј мењале у двојини.